Politički „tizer” ili povod za nadu?

Počela je izborna godina. Predsednik Tadić je najavio kao godinu u kojoj će izložiti svoj plan za celovito rešenje kosovskog pitanja. Nije ulazio u detalje osim što smo saznali da je o tome već razgovarao sa evropskim partnerima i da će plan predložiti kada to bude „moguće i delotvorno”.

Najavu „plana za celovito rešenje kosovskog pitanja” u prvom trenutku samdoživeo kao izvanredni predizborni „tizer”, dakle reklamnu poruku koja treba da zagolica radoznalost javnosti i probudi velika, pozitivna očekivanja pre svega onog dela razočaranih glasača DS-akoji najavljuju svoj neizlazak na izbore ili glasanje za bilo koga drugog. Pritom, detalji plana nisu izneti kako u dokolici povezanih praznika ne bi mogli biti ozbiljno analizirani i eventualno kritikovani.

Ali, posle pažljivijeg čitanja, i uprkos neizbežne mantre o „neodustajanju od politike i Evropa i Kosovo”, u meni se ponovo probudio moj neugasivi do sada ničim opravdani optimizam: Možda nije predizborni marketing. Možda su predsednik i oni oko njega najzad shvatili da je Srbiji dogorelo do nokata i da dugoročni opstanak i države i naroda zavisi od našeg okretanja leđa prošlosti i suočavanja sa surovom realnošću!?

Razlog za taj tračak nade pre svega vidim u činjenici da se iznošenje ovog plana u svemu razlikuje od antologijskog političkog gafa sa deklaracijom u UN. Dakle razgovori sa zainteresovanim stranama o ,,mogućem i delotvornom” vode se PRE izlaska pred državne institucije i domaću i međunarodnu javnost. Plan je, kako je rečeno, u osnovnim crtama već izložen velikimsilama. Dosledna preciznost poruka koje od njih u poslednje vreme primamo možda ukazuje da ponuđeni predlog ne nudi rešenja oko kojih je kompromis moguć.

Postizanje tog, životno važnog, kompromisa pre svega zavisi od hrabrog i jasnog definisanja šta je u postojećim okolnostima ostvarivi politički interes Srbije na Kosovu. Da li je predsednik na to spreman? Sasvim je jasno da je taj ostvarivi politički interes nemoguće ikada usaglasiti sa patetično emotivnim i romantičarskim podudarnostima između današnje situacije sa onom od pre jednog ili dva veka koje je pronašao, a potom u svom govoru (povodom 200 godina MIP-a) i izrekao Vuk Jeremić i pritom „ostao živ”. Njegov govor međutim pokazuje dubinu podela u okviru samogDS-ai one se više ne mogu prikriti javnim zaklinjanjem u jedinstvo. Isuviše dugo traje praksa u kojoj se ozbiljnost predsednikovih stavova meri onim što će potom reći ministar inostranih poslova i obrnuto. Zato se mora postaviti pitanje: Da li je puna saglasnost o planu postignuta u samom DS-uu kome politiku vode oni koji očigledno žive u paralelnim, nedodirljivim svetovima i vekovima? Ako se i evropskim partnerima i domaćoj javnosti i dalje budu upućivale kontradiktorne poruke neme nikakve šanse da predsednik povrati bar deo poverenja i ugleda koje je izgubio i u svetu i kod kuće.

Kompromis oko ostvarivog interesa Srbije na Kosovu biće najteže postićiu samoj Srbiji. Tomislav Nikolić jeste pozvao predsednika i DS da zajedno definišu politiku prema Kosovu i na taj način obezbede i njeno sprovođenje ali je istovremeno postavio jasne granice za taj dogovor. Bez obzira na izborne rezultate i pozicije sagovornika u budućoj vlasti, to će biti ključni dogovor za stabilnost Srbije a i regiona. U ovom slučaju povod za optimizam pronalazim u činjenici da Nikolić i naprednjaci, iako jošnemaju evropske partnere, imaju evropske sagovornike koje slušaju pažljivije nego što mnogi pretpostavljaju.

Nije zanemarljiva činjenica da polako učimo politički govor u kome je svaka reč važna,što vidim u naizgled nevažnom detalju da predsednik govori o evropskim partnerima a ne o sagovornicima. U tom smislu mi smeta izbor reči kojim se vođenje politike Srbije svodi na jedninu, tj.na iskaz „Ja imam plan za….”. To briše važnost institucija i oslobađa od odgovornosti ostale učesnike političkog života. Ako se već, kao što bi trebalo, ne pominju vlada, kabinet, partija ili bar grupa eksperata, bilo bi očekivano da se kaže:„Radili smo na izradi plana…koji ću ja, kao predsednik Srbije, izložiti Skupštini Srbije i evropskim partnerima…”.

Bolje zvuči čak i ako nije tačno.