Procedure za osam najčešćih bolesti

Kada kod lekara stignete sa rezultatima u kojima se uočavaju povećane vrednosti holesterola, on neće više smeti da kaže: „Nije to ništa”. U Vodičima dobre kliničke prakse za lipidne poremećaje tačno je navedeno koje se vrednosti holesterola smatraju poželjnim, koje granično povišenim, a koje rizičnim. I ne samo to, dalje se vrlo precizno navodi kako lekar treba da proceni rizik od infarkta i drugih bolesti i koje dijagnostičke procedure i lekove treba da daje.

Vodiči dobre kliničke prakse osim u oblasti lipidnih poremećaja, urađene su za još sedam oblasti – za ishemijsku bolest srca, ishemijski moždani udar, karcinom pluća, depresiju, arterijsku hipertenziju, tretman preponskih kila odraslih i poremećaj rada štitaste žlezde. Predsednik Republičke stručne komisije za izradu i primenu vodiča profesor dr Goran Milašinović kaže da su odabrane bolesti od kojih se najviše umire u Srbije, kao i bolesti koje ometaju građane u normalnom obavljanju posla, poput depresije.

– Ideja je postojala već 10 godina. Komisija je formirana u oktobru 2010. godine, a rad na vodičima je finansirala Svetska banka kroz projekte Ministarstva zdravlja – kaže dr Milašinović.

Ovim protokolom lekari su dobili pravila postupanja – korak po korak –od početnih simptoma do završne analize odnosno izlečenja.

– Ovi protokoli nigde u svetu nisu obavezujući, pa su i kod nas doneti u obliku preporuka. Lekar, uprkos postojanju vodiča može da leči na osnovu svog iskustva, ali u slučaju greške mora da dokaže, zašto je tako postupio. Vodičima pre svega želimo da ujednačimo način lečenja u celoj Srbiji. Oni određuju šta se smatra najboljim načinom lečenja, a onaj ko drugačije leči, u slučaju da napravi lekarsku grešku moraće da odgovara – navodi dr Milašinović.

On kaže kako su Vodiči dobre prakse način da pacijent dođe do takozvanog „drugog mišljenja”, a da pri tome nije morao da „zaređa” od lekara do lekara, proveravajući dijagnozu i način lečenja.

 – Svaki pacijent ima mogućnost da preko internet prezentacije na sajtu Ministarstva zdravlja dobije odgovor koji je put lečenja i šta je najbolji tretman od trenutka kada se pojave prvi simptomi do završnog lečenja. Pacijent može da kontroliše ono što mu se radi i to kako u odnosu na lekare, tako i  u odnosu na zdravstveni sistem. Kada neko ima bol u grudima i ako postoji sumnja na infarkt, mora da se uradi EKG i ako se na snimku uoči promena – po protokolima, pacijent mora da primi 300 miligrama aspirina i još neki drugi lek. Ali, pacijenti može da pita zašto njemu nije dato 300 nego samo 100 miligrama aspirina ili zašto mu nije urađena dilatacija krvnog suda sa stentom, kada je dobio akutni infarkt, nego je dobio lek „streptokinazu”, ako u protokolima piše da je najbolji vid lečenja ugradnja stenta – objašnjava dr Milašinović i dodaje da jesadaznanje iz osam oblasti sažeto na jednom mestu i da lekar ne mora da studira na hiljade studija, traži po Internetu...

– Vodičima će se pre svegaponištiti razlike u lečenju. Takođe, znaće se gde u zdravstvenom sistemu treba prioritetno uložiti novac – kaže dr Milašinović.