Dama vitez svetske baletske igre

Jednoj maloj francuskoj gimnastičarki san o olimpijadi nikad se nije ostvario. Rano je napravila onaj sudbinski salto... i, kada je odrasla, Silvi Gilem našla se na nekom drugom tronu: najbolje svetske balerine. Ko to mišljenje ne deli, ovoj „zvezdi” Baleta Pariske opere barem tu uzvišenu titulu ne može poreći. Početkom proleća, velika balerina će nam prvi put doći u goste i sa izuzetnim partnerom (i koreografom) Akramom Kanom dvaput odigrati „Sveta čudovišta” (Madlenijanum, 28. i 29. mart). Kakve li „predigre” predstojećem 9. beogradskom festivalu igre (trajaće do 12. aprila)!

A ko su zapravo ta „Sveta čudovišta”? – Pa, to bi i ona sama mogla biti. Neki oduševljeni Francuzi, još u 19. veku, nazivali su tako Saru Bernar i neke druge ikone iz sveta umetnosti, dajući im (polu)božanski status. Ali, u čaši slave nije baš sve slatko. Publika je često surova u svojoj ljubavi: hoće savršenost, nepogrešivost, uvek dobrog heroja... Silvi Gilem, kao umetnik, te „svetinje” malo drugačije vidi: „Mesto na kome igram, bez obzira šta igram, osećam kao božansko. Scena je čudovište... moje sveto čudovište”. Eto, o tim stvarima je ovaj prvi program predstojećeg festivala.

Mora da je i mala Silvi slično doživljavala mesto na koje je vodila njena majka Žanin, profesorka gimnastike. Bila je redak talenat, dete za olimpijade, ali njene visoke potencijale prepoznali su i majstori igre, pa je jedna životna priča dobila novi tok. Gotovo filmskom dinamikom, smenjuju se u njoj likovi iz baletske istorije: Klod Besi, čuvena igračica i direktorka škole Baleta Pariske opere, Moris Bežar, Rudolf Nurejev... Posebno je zanimljiva epizoda sa Bežarom, koga je tek punoletna Silvi, ali već dve godine članica najvećeg francuskog Baleta, zamolila da se sa njegovom koreografijom „La Luna” predstavi na poznatom takmičenju u Varni. On je odmahnuo glavom, ali mu je ova mlada, hrabra žena rekla kako je tu igru i bez njega spremila, i da želi pobedu. Pozvala ga je u salu da pogleda kako igra njegov ples. Slavni koreograf bio je očaran, a Silvi Gilem vratila se iz Varne sa zlatnom medaljom.

Naredne godine (1984), a imala je samo 19, posle izvanredno odigranih glavnih rola u „Labudovom jezeru”, njen direktor Rudolf Nurejev promoviše je u zvezdu (étoile) Baleta Pariske opere, najmlađu u njegovoj istoriji. Nekoliko godina posle, ova slobodoljubiva zvezda počela je da oseća i izvesne stege tog „sjaja” koji se ne vidi često na svetskim scenama. Seli se u londonski Kraljevski balet i svojim plesom u „Bajaderi” odmah će zaseniti i publiku na Ostrvu. A Pariz je bio i malo ljut i malo ponosan na svoju Mademoiselle Non, kako je kasnije nazvana zbog svoje neprekidne borbe za poziciju slobodnog umetnika.

Za takvu umetnicu sve pozornice ovoga sveta bile su otvorene. Uskoro, ponovo, i „njena” pariska, gde igra kao gost. Nju su mnogi veliki gradovi videli, a putujući svetom ona je izgleda najviše „videla” Japan, daleku zemlju i kulturu, gde je, po sopstvenom priznanju, kao umetnik najviše sazrela. Čitava karijera ove zvezde je život između dva kofera uz neprestano učenje i traganje. Silvi Gilem kaže: „Za mene je svaki izlazak na scenu kao otkrivanje nekih novih teritorija”. Osim pominjanih, u tim njenim traganjima za savršenom igrom vidimo pravu galeriju velikih koreografa: Ašton, Makmilan, Robins, Forsajt, Ek, Kan, Malifant... To su umetnici različitih generacija, stilova i rukopisa, čime se reflektuje široki plesni spektar Silvi Gilem – od takozvane „gvozdene” klasike do najsavremenijeg repertoara. Prirodnost njene igre isticana je kao jedan od njenih najvećih kvaliteta.

Jedan od dokumentarnih filmova o Silvi Gilem počinje njenim rečima „Volim da ništa ne radim”, koje su u kontradikciji sa njenim delom. Nije ona ni lenjivica, ni lažljivica. To je samo san o malo predaha osobe hronično umorne od svoje umetnosti u kojoj ide ka uzbuđenjima i bori se sa strahovima. „Na sceni ja imam strah od straha i trudim se da zagospodarim njime”, rekla je.

Malo je danas baletskih umetnika sa tako vrednom kolekcijom nagrada i ordenja. Evo nekih: prvi je laureat nagrade „Nižinski”, za najbolju balerinu sveta, nosilac Crvene lente grada Pariza (1993), titula viteza i oficira Legije časti (1994. i 2009.), oficira reda nacionalnih zasluga (1999.), komandira reda Britanskog Kraljevstva (2003)...

 Neki se još sećaju „Dima” koji je nekad kružio Beogradom, video kasete prave poslastice za gradske baletomane. U tom izvanrednom plesnom komadu švedskog koreografa Matsa Eka partner joj je bio njegov brat Niklas. Uskoro ćemo i mi gledati Silvi Gilem – uživo!

M. Šehović