Soroš pritekao u pomoć

Od našeg stalnog dopisnika
PTUJ, 8. januara – U Ljubljani će u roku od tri meseca početi da radi kancelarija za pomoć izbrisanima, saznaje "Politika" od Aleksandra Todorovića, predsednika Civilne inicijative izbrisanih aktivista Slovenije. Da podsetimo: slovenački državni organi su najmanje 18.305 lica posle osamostaljenja Slovenije bez obaveštenja, mogućnosti žalbe i protivno slovenačkim i međunarodnim normama 26. februara 1992. izbrisali iz registra stalnog prebivališta.

Svi oni su automatski izgubili sva prava, uključujući pravo na rad, zdravstveno osiguranje, a svi važeći dokumenti (radna knjižica, vozačka dozvola, lična karta, pasoš…) preko noći su proglašeni nevažećim. Prema poverljivim dokumentima iz slovenačkog MUP-a, do kojih je "Politika" uspela da dođe, izbrisanih je čak mnogo više od brojke koju država priznaje, jer se u nekim depešama pominje broj od 60.000 do 80.000 ljudi.

Reč je o stanovnicima Slovenije, poreklom iz drugih republika nekadašnje SFRJ, među kojima je oko 80 odsto Srba.

Todorović kaže za naš list da je najbolja vest u poslednjih 15 godina da je konačno obezbeđen novac za rad Kancelarije izbrisanih stalnih stanovnika Slovenije. Polovinu para za trogodišnji rad Kancelarije obezbedila je Soroševa fondacija, a dva stalno zaposlena pomoći će u sastavljanju registra izbrisanih od kojih mnogi životare na marginama društva siromašni, obespravljeni i bolesni, kao apatridi ne samo u Sloveniji nego i u EU i širom bivše SFRJ. Pravnu pomoć će obezbediti dva slovenačka i dva italijanska advokata, stručnjaka za zaštitu ljudskih prava, kako bi se konačno sa lica Evrope izbrisala jedna od najvećih mrlja 21. veka.

-----------------------------------------------------------

Bi-Bi-Si: uprljan ugled

Na internet-strani britanskog Bi-Bi-Sija moguće je uz šturo predstavljanje činjenica o Sloveniji pročitati i sledeće: "Slovenija je bila najliberalnija republika jugoslovenske federacije. Upravo su iz Slovenije osamdesetih godina prošlog veka sve vreme stizali zahtevi za više političkih sloboda i pluralizam. Taj ugled uprljan je posle dobijanja samostalnosti, kada je na hiljade državljana drugih bivših jugoslovenskih republika izbrisano iz registra populacije, čime su izgubili pravo na stalno prebivalište. Parlament je kasnije usvojio zakon koji je trebalo da im vrati građanska prava, ali je ta odluka tik uoči ulaska u EU odbijena na referendumu, i to s nadmoćnom većinom. Humanitarne organizacije su bile očajne zbog tog poteza koji je osramotio državno rukovodstvo, koje se spremalo na slavlje prilikom ulaska u EU."

Bi-Bi-Si je zaboravio da pomene jednu sitnicu – lider politike koja je vodila harangu protiv izbrisanih je aktuelni slovenački premijer.