Сорош притекао у помоћ

Од нашег сталног дописника
ПТУЈ, 8. јануара – У Љубљани ће у року од три месеца почети да ради канцеларија за помоћ избрисанима, сазнаје "Политика" од Александра Тодоровића, председника Цивилне иницијативе избрисаних активиста Словеније. Да подсетимо: словеначки државни органи су најмање 18.305 лица после осамостаљења Словеније без обавештења, могућности жалбе и противно словеначким и међународним нормама 26. фебруара 1992. избрисали из регистра сталног пребивалишта.

Сви они су аутоматски изгубили сва права, укључујући право на рад, здравствено осигурање, а сви важећи документи (радна књижица, возачка дозвола, лична карта, пасош…) преко ноћи су проглашени неважећим. Према поверљивим документима из словеначког МУП-а, до којих је "Политика" успела да дође, избрисаних је чак много више од бројке коју држава признаје, јер се у неким депешама помиње број од 60.000 до 80.000 људи.

Реч је о становницима Словеније, пореклом из других република некадашње СФРЈ, међу којима је око 80 одсто Срба.

Тодоровић каже за наш лист да је најбоља вест у последњих 15 година да је коначно обезбеђен новац за рад Канцеларије избрисаних сталних становника Словеније. Половину пара за трогодишњи рад Канцеларије обезбедила је Сорошева фондација, а два стално запослена помоћи ће у састављању регистра избрисаних од којих многи животаре на маргинама друштва сиромашни, обесправљени и болесни, као апатриди не само у Словенији него и у ЕУ и широм бивше СФРЈ. Правну помоћ ће обезбедити два словеначка и два италијанска адвоката, стручњака за заштиту људских права, како би се коначно са лица Европе избрисала једна од највећих мрља 21. века.

-----------------------------------------------------------

Би-Би-Си: упрљан углед

На интернет-страни британског Би-Би-Сија могуће је уз штуро представљање чињеница о Словенији прочитати и следеће: "Словенија је била најлибералнија република југословенске федерације. Управо су из Словеније осамдесетих година прошлог века све време стизали захтеви за више политичких слобода и плурализам. Тај углед упрљан је после добијања самосталности, када је на хиљаде држављана других бивших југословенских република избрисано из регистра популације, чиме су изгубили право на стално пребивалиште. Парламент је касније усвојио закон који је требало да им врати грађанска права, али је та одлука тик уочи уласка у ЕУ одбијена на референдуму, и то с надмоћном већином. Хуманитарне организације су биле очајне због тог потеза који је осрамотио државно руководство, које се спремало на славље приликом уласка у ЕУ."

Би-Би-Си је заборавио да помене једну ситницу – лидер политике која је водила харангу против избрисаних је актуелни словеначки премијер.