Javni prevoz samo za trezne putnike

Sva sreća da je odluka Skupštine grada o javnom linijskom prevozu putnika na teritoriji Beograda stupila na snagu tek posle praznika jer bi mnogima novogodišnji provod ostavio veću „rupu u novčaniku” nego što su planirali. Umesto da se do kuće prevezu autobusom, tramvajem, trolejbusom ili „BG vozom”, morali bi da pozovu taksi ili nekog ko je voljan da ih preveze u takvom „stanju”. Jer, kako je Odlukom izričito precizirano, u vozila javnog prevoza ne smeju da ulaze „lica u napitom stanju” (član 39).

U Direkciji za javni prevoz kažu da je ova odluka Skupštine grada doneta da bi se većina putnika zaštitila od pijanica.

– Ako neko ne može ni da stoji, ili maltretira ostale putnike, onda će ga vozač na prvoj stanici zamoliti da izađe iz vozila. Ukoliko on to odbije, vozač će službenim mobilnim telefonom kontaktirati dispečerski centar GSP-a koji će pozvati komunalnu inspekciju ili komunalnu policiju da intervenišu i „spornog” putnika da izvedu napolje – ističu u Direkciji za javni prevoz.

Alkoholisane putnike iz vozila može da izvede i neko od 300 kontrolora GSP-a.

Taksi, dakle, ostaje jedini „sigurni prevoz” za one koji su preterali sa alkoholom. Problem je što pojedina beogradska taksi udruženja izbegavaju da voze pijane putnike. Zlatan Zlatković, vlasnik „Beogradskog taksija”, kaže da je u ovom udruženju nepisano pravilo da se ne prevoze „mortus” pijani putnici.

– Ako je vožnja naručena telefonom, a onda vozač na naznačenoj adresi zatekne putnika koji se tetura, može da odbije da ga primi u vozilo, s tim što je dužan da o takvoj odluci obavesti naš dispečerski centar – kaže Zlatković.

Ukoliko taksista i pristane da vas i u takvom stanju transportuje, pazite da ga ne uvalite u nevolju: Zakon o bezbednosti saobraćaja propisuje da će „kaznu od 5.000 dinara platiti vozači koji na prednjem sedištu voze pijanu osobu”.

Isti zakon sankcioniše i ponašanje pešaka pod dejstvom alkohola, u situacijama kada mogu da ugroze bezbednost saobraćaja, neoprezno prelazeći ulicu ili „regulišući” saobraćaj, odnosno zadržavajući se na raskrsnici ili na pešačkom prelazu. 

Globu od 15.000 do 30.000 dinara platiće oni pešaci koji „padnu” na alko testu, za čije sprovođenje su zaduženi saobraćajni policajci. Ukoliko proveru ne može da obavi na licu mesta, policajac ima pravo da „sumnjivo lice” odvede u zdravstvenu ustanovu gde će biti podvrgnuto pregledu. Ukoliko podnapito lice osporava dobijene rezultate, može zahtevati da se izvrši dodatna analiza krvi i urina, ali o sopstvenom trošku. Zahtev se podnosi u pisanoj formi, na licu mesta, u zapisnik u kome su utvrđeni rezultati ispitivanja.