Puške u Jermeniji do kraja januara

On smatra da nisu postojali razlozi za blokadu izvoza oružja vrednog 2,6 miliona dolara budući da je ono već izvoženo u Jermeniju u bliskoj prošlosti, i to tri puta tokom 2005. i 2006. godine. Reč je o pešadijskom naoružanju istočnog (sovjetskog) tipa koje "Zastava oružje" proizvodi visokokvalitetno, tako da je ono traženo čak i u bivšim republikama SSSR-a.

Privatna diplomatija

– Da su postojale nekakve zabrane, nijedna pošiljka oružja ne bi bila izvezena u Jermeniju. Nikada se nismo bavili sumnjivim poslovima, nikada nam se nije desio gaf kada je u pitanju izvoz oružja, pa ni sada. Od 1853. godine, otkako fabrika postoji, zna se ko su bili kupci – kaže Grujović.

Do zapleta oko izvoza naoružanja u Jermeniju došlo je početkom oktobra prošle godine, kada je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije saopštilo da se protivi opremanju vojski Gruzije i Jermenije srpskim oružjem, jer bi ono u kriznom području, kao što je Kavkaz, moglo biti upotrebljeno protiv ruske armije. Stav MSP, uz pozitivno mišljenje Ministarstva odbrane i MUP-a, uslov je za izvoz naoružanja iz Srbije. U međuvremenu predsednik Boris Tadić angažovao je izaslanika u Moskvi da se raspita da li je za Rusiju sporan izvoz srpskog oružja u Jermeniju. Odgovor je bio odričan, što je predsedniku lično potvrdio i ruski ambasador u Beogradu. Vuk Jeremić, savetnik predsednika Tadića, izjavio je da odluke OEBS-a u vezi izvoza oružja u Jermeniju "nisu obavezujuće". S druge strane, ministar spoljnih poslova Vuk Drašković inicijativu predsednika ocenio je kao "neodgovornu i privatnu diplomatiju".

– Mi samo dajemo političko mišljenje, a ono se, od početka, nije menjalo. Saopštili smo da je OEBS uveo embargo na izvoz oružja u Jermeniju i Azerbejdžan zbog sukoba u Nagornom Karabahu i da postoji instruktivna rezolucija Saveta bezbednosti UN kojom se zahteva od svih zemalja da se uzdrže od isporuke "bilo kojeg naoružanja ili municije u Jermeniju ili Azerbejdžan" – rekao je Drašković u intervjuu "Večernjim novostima" objašnjavajući da je odluka o spornom izvozu u isključivoj nadležnosti vlade.

Povodom Jeremićevih tvrdnji, MSP je objavio saopštenje u kome je naveo niz međunarodnih dokumenta u vezi sa izvozom oružja u Jermeniju – odluka OEBS iz 1992. godine "političkog karaktera", lista zemalja pod embargom za izvoz oružja dostavljena od Kancelarije za jugoistočnu Evropu o malom i lakom naoružanju pri UNDP u Beogradu. Međutim, u ovoj kancelariji rečeno nam je da se Jermenija nalazi na listi zbog "neobavezujuće rezolucije 853 Saveta bezbednosti UN iz 1993. godine".

Upad u rusku zonu

Ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Milan Parivodić ranije je izjavio da izvoz oružja u Jermeniju iz ugla srpsko-ruskih odnosa nije sporan, ali da su neprihvatljivi takvi poslovi sa Gruzijom, koja je u lošim odnosima sa Rusijom, a koje je upravo MSP odobravalo u vreme postojanja SCG.

– Otkad smo mi preuzeli da radimo taj posao, nismo nijedanput dozvolili da se oružje izveze u Gruziju. Dakle, mi smo potpuno svesni opasnosti, mi smo koordinirani sa Rusima, u kontaktu smo sa njima, ne izdajemo dozvole koje će ugroziti ruske vojnike u Gruziji, ne pada nam na pamet tako da činimo – objasnio je Parivodić za Radio "Slobodna Evropa".

Urednik ruske redakcije Bi-Bi-Sija u Moskvi Konstantin Egert za Radio B-92 analizirao je stav Rusije o izvozu srpskog oružja u Jermeniju.

– Mislim da je prvobitna reakcija establišmenta ruske vojne industrije bila: "Sklonite se sa našeg terena". Rusija prodaju oružja kavkaskom području ipak smatra svojim pravom. Tu je, naravno, izuzetak Gruzija, koja velike količine vojne opreme dobija od SAD, kao i od Turske. Što se tiče Jermenije, ona je ovde oduvek smatrana za rusko tržište. Pretpostavljam da su, kada je priroda ugovora ustanovljena, Rusi zaključili da je za njih diplomatski povoljnije i bolje da odustanu od protivljenja srpskoj isporuci te, ne baš tako važne, količine lakog naoružanja – rekao je ruski novinar.

Predrag Ejdus, iz Centra za civilno-vojne odnose, smatra da sama polemika oko izvoza u Jermeniju neće narušiti ugled Srbije u međunarodnim diplomatskim krugovima.

– U krajnjoj liniji, javna polemika je karakteristika demokratskih država. Međutim, ono što brine jeste nedostatak koordinacije između institucija zemlje, u ovom slučaju MSP, predsednika i vlade – smatra analitičar ove nevladine organizacije.