Sredi me – u fotošopu!

Poznati prestonički estradni fotograf ugovara snimanje sa pevačicom: Napraviću ti usne Andželine Džoli, oči Monike Beluči, stas Žizel Bundšen, ma izgledaćeš sjajno. Folk diva na to odgovara: Znači, ja ne moram ni da dolazim na snimanje.

Ova anegdota je isprva poslužila beogradskim fotografima da ismeju fotošop, ali je kasnije za mnoge od njih, ili makar za one koji rade za takozvane ženske i lajfstajl magazine, postala lekcija: niko, ma koliko godina imao, ne sme da ima nijednu boru, bubuljicu ili pegu. Retuširanjem se smanjuju obrazi i uvećavaju grudi, pa slavni na naslovnim stranama više i ne liče na sebe.

Ova moda je naravno došla sa Zapada, ali su tamo već nikle i brojne inicijative da se izdavači zakonom obavežu da označe svaku fotošopom izmenjenu fotografiju. Dvojica doktoranata sa Univerziteta u Dartmutu podržavaju ovu akciju softverom koji su upravo smislili a koji određuje koliko se radilo na fotografiji na skali od jedan do pet. Oni bi program poslali u redakcije magazina „Vog” ili „El” nadajući se da će njihovi urednici učiniti nešto kada softver bude pokazivao peticu, što bi značilo, na primer, da su nekome skinuli deset kilograma.

U Srbiji ne zvoni alarm mada slavni na ovdašnjim naslovnim stranama izgledaju mlađe nego kada su se za iste slikali pre 30 godina. Fotografima je rečeno da niko nije toliko lep i mlad da ne bi otišao pod alatke fotošopa.

Obrađuju se čak i fotografije mis Srbije Milice Tepavac koja ističe da se može osloniti na fotošop.

– Nekada se slika pod lošim svetlom, pa je pomoć dobrodošla – ističe mis Srbije.

Ona kaže da nekoliko puta nije bila zadovoljna svojom slikom u novinama kada autori nisu imali vremena da se pozabave finesama.

Doteraj me! To je zahtev koji pred likovnu umetnicu fotografije Vukicu Mikaču iznosi većina poznatih koje je slikala, između ostalog i za tiražne nedeljnike i mesečnike. Ona objašnjava da se sa upotrebom fotošopa preteruje u magazinima koji pokazuju glamur i da drastične izmene zahtevaju kako urednici tako i sagovornici.

– Od nas svi očekuju da budemo plastični hirurzi – kaže Mikača.

Seća se da je Olja Ivanjicki bila jedna od retkih koja nije tražila da bilo šta na njoj menja, dok joj je Ljuba Tadić „pripretio”: nemoj slučajno da me ubacuješ u one skalamerije! Ali, iskustvo sa najvećim brojem glumaca i urednika joj je takvo da prvi često zahtevaju da ispadnu atraktivniji makar i ne ličili na sebe a drugi mahom izlaze ovim željama u susret.

Fotograf Branko Pantelić koji je za revijalnu štampu slikao gotovo sve poznate ličnosti: glumce, pevače, manekenke, političare takođe ističe da trend opstaje jer svi žele da budu izmenjeni.

– Niko mi nije rekao: pazi, hoću da na slici izgledam onako kako izgledam u prirodi – objašnjava Pantelić.

Kada njegov rad prođe kroz ruke retušera, ne može da prepozna ni svoje snimke ni ljude koje je slikao.

– Sve se to pretvara u grotesku. Ali, fotošop je eliksir mladosti, makar i samo tih nedelju dana koliko traje časopis.

Ova moda je toliko uzela maha da se, prema rečima Pantelića, ljudi pojavljuju posle neprospavane noći, sa podočnjacima i neurednom kosom, da bi mu samo namignuli i dobacili: sredićeš ti to sve, zar ne?

Da mnoge zavodnice ne bismo prepoznali na ulici potvrđuje i Vesna da Vinča koja je zahvaljujući rukovođenju kompanije „Mis Ju” upoznala brojne misice, kako na retuširanim fotografijama tako i uživo. Ona, ipak, dodaje da je fotošop bolje rešenje od estetskih intervencija.

– Obrađena fotografija nikog ne boli – objašnjava Da Vinča, ali primećuje glavnu manu: – Čitateljke mogu lako da padnu u depresiju ako zaborave da ove fotografije nisu istina i da ne odgovaraju realnosti u potpunosti.