Pomilovan Naser Orić

Od našeg dopisnika

Sarajevo – „Kasnite sa informacijama, ’službe’ vam ne rade dobro. Tačno je da me je pomilovao predsednik Federacije BiH Živko Budimir, ali to se dogodilo davno”, izjavio je juče za „Politiku” ratni komandant Armije BiH u Srebrenici Naser Orić, komentarišući medijske navode o njegovom pomilovanju, odnosno ukidanju uslovne kazne od četiri godine zatvora zbog nelegalnog nošenja oružja i municije.

„Odluka o pomilovanju doneta je još u decembru prošle godine, na osnovu predloga koji je aktuelnom predsedniku FBiH uputilo federalno Ministarstvo pravde”, kaže Orić.

On tvrdi da mu je uslovna kazna izrečena za posedovanje trofejnog oružja za koje je emotivno vezan kao i „svaki” drugi ratnik i koje „nikada” nije upotrebio i zloupotrebio.

„Ja to oružje nisam krio, stajalo je na zidu”, objašnjava Orić naglašavajući da je pred sudom imao isti tretman kakav imaju i oni koji „pucaju” po gradu i izvršavaju „teška” krivična dela, jer se i „njima” izriču uslove ili novčane kazne.

Na pitanje zašto mu je onda suđeno, on odgovara da „nije” imao dozvolu za kolekcionarstvo i da je „pogrešio” što je nije tražio.

Objavljivanje informacije o pomilovanju Orić dovodi u vezu sa kontraobaveštajnim službama koje ga, kako kaže, i dalje proglašavaju zločincem, „bez obzira što me je Haški tribunal oslobodio”.

Predstavnici Republike Srpske ocenili su da je Živko Budimir odlukom da pomiluje ratnog komandanta u Srebrenici uputio „ružnu” poruku žrtvama svih zločina u kojima je učestvovao Naser Orić.

„U Sarajevu su i dalje ubeđeni da njihova strana nije štitila zločine, pa onda svoje heroje, kako ih nazivaju, štite kao bele medvede”, izjavio je član Odbora Narodne skupštine RS Nenad Baštinac.

Banjalučki advokat Miroslav Mikeš smatra da je Budimir obrazloženjem da Orić i ostali „kriminalci koje je pomilovao” ne predstavljaju „nikakvu opasnost za društvo” pomešao, kako je rekao, „babe i žabe”. Mikeš je uveren da iza svega stoje politički i drugi ciljevi.

Podsećamo da je Orića Haški tribunal prvostepeno osudio za ratne zločine po jednoj tački optužnice na dve godine zatvora za indirektnu odgovornost za smrt 17 i mučenje 11 srpskih zatvorenika u periodu od 1992. do 1993. godine. Nakon žalbe on je oslobođen i proglašen nevinim, što je izazvalo veliko negodovanje u srpskoj javnosti koja je i prvu presudu smatrala sramno blagom.

Apelaciono veće u Hagu je, u procesu protiv Orića, zaključilo da „nema sumnje da su teški zločini počinjeni nad Srbima u Srebrenici od septembra 1992. do maja 1993. godine”, ali da „dokaz da su zločini počinjeni nije dovoljan za izricanje kazne pojedincu”.

D. Stanišić