Šćepan Mali na srpski način

Živimo li mi to u vreme lažnog cara Šćepana Malog? Može li nam EU zbog tog novog-starog fenomena na ovim prostorima i u martu odgoditi dobijanje statusa kandidata za EU? Jer u Srbiji je jedan član skupštinskog odbora za prosvetu, po pisanju i predočenim dokumentima jednog našeg dnevnog lista, lažirao diplomu. Još ranije, sa skupštinskog sajta uklonjeni su podaci o obrazovanju poslanika, jer je ustanovljeno da su neki dostavili lažne diplome. Posledice? Je li neko zbog lažnih podataka zaglavio u zatvoru? Koliko znam, niko. U Nemačkoj je pre nekoliko meseci ministar odbrane morao da napusti svoju funkciju zbog sličnog skandala i osporenog doktorata, biće srećan ako ne dobije i krivičnu prijavu, iako se siroti bivši ministar više puta javno i izvinio.

Srpske kolege tih koji su lagali o školskoj spremi, različito reaguju, jedni kažu da poslanik ne mora da ima visoko obrazovanje, a drugi ingeniozno zaključuju: „Zašto bi neko ispaštao ako možda nije imao novca da se školuje”. Pa sada treba valjda da ispaštamo svi mi zbog toga što dotični nije imao novca da se školuje. Pa bi sada da sa pozicije poslanika u skupštini skupi ,,lovu“, od naših poreza, valjda da se naknadno školuje. Ali ne, on neće da se naknadno školuje, on hoće samo svoju ,,lovu“ od naših platica, i zato nam potura lažnu diplomu. Ovoga nije bilo ni posle 1945. godine. Čak i partizani, koji su se skotrljali iz šuma i gora diljem naše mile otadžbine završavali su naknadno neke večernje škole i školice, kurseve i ubrzane tečajeve, u uniformama u školskim klupama i sa pištoljima za opasačima, ili bez svega toga, ali su ipak završavali. Ne sećam se nijednog slučaja u skupštini one bivše SFRJ da je neki delegat-poslanik lažirao diplomu. A živeli smo u diktaturi, odnosno u nedemokratskom i nenarodnom režimu. Sada, sa lažnim diplomama hoćemo u EU.

Srpsko društvo danas kao da ne ume da afirmiše prave vrednosti, da se afirmiše bez kompleksa i preterivanja, da jednostavno bude ono što jeste. Dugo je ispoljavalo neku vrstu kompleksa niže vrednosti, fascinirano socijaldemokratskim progresizmom. U kojem je možda sve dozvoljeno? Pa i lažne diplome za javne funkcije? Srpskom društvu nedostaje zdravi i kritički konzervatizam koji bi uticao na ravnotežu. Kad kažem konzervatizam ne mislim na neko okamenjeno, politički rigidno stanovište. Nije reč ni o kakvom kontemplativnom paleografu, a još manje o „poborniku minulog društvenog poretka, ideja i institucija”. Ono što nam treba jeste više prave demokratije i više javnosti u funkcionisanju političkog života. Ne možete tek tako ukidati sajt o obrazovanju poslanika, jer su neki dali lažne podatke. I nikom ništa. I onda i nije čudno što svaka naša institucionalna debata, ako je ima, brzo postaje tehnička premeštajući svoje težište na političku klasu. Mi veličamo kult napretka radi napretka, kult promena radi promena. Iz straha da ne bismo ispali reakcionarni, da ne „zaostanemo za svetom”, „da ne bismo opet bili izolovani”, mi smo spremni da slepo sledimo tok istorije. Je li neko ikada rekao da možemo da napravimo izbor, da nam je do određenih institucija stalo, a do nekih da nije, da se protivimo određenim reformama i da uvek predlažemo više demokratije? Razmišlja li neko u ovoj zemlji da ono što predstavlja napredak za jedne, drugi smatraju da ima veoma regresivne posledice za društvo. Moderni konzervativac bi rekao da je u sistemu ekonomske tranzicije model društvene zaštite potreban, ali da postoje zloupotrebe. On će taj sistem podržati, uz mogućnost veće kontrole davanja i uslova pod kojim se pomoć radnicima koji su u tranziciji ostali bez posla odobrava. Socijalisti će možda reći da je skandalozno uslovljavati pomoć koju je društvo dužno da pruži, dok će pristalice neoliberalnog kapitalizma kod nas verovatno reći da je sve to samo još jedno rasipanje.

Na planu bezbednosti Srbija je zemlja čudesa, imamo skoro slepu bezbednosnu politiku. Svakodnevno smo svedoci zatvaranja i puštanja okrivljenih i nevinih, zaštićenih i nezaštićenih svedoka, kao da se Hag preselio u našu sudsku praksu. Aksiom da je bolje imati jednog krivca na slobodi nego i jednu nevinu osobu u zatvoru kao da nije poznat kod nas. Da bi se imala adekvatna bezbednosna politika neophodno je sačuvati društvo. A društvo želi demokratiju koja će imati sluha za jednostavnu državnu organizaciju koja će mu biti na usluzi, i jasan projekat u kojem će se prepoznati. Bez lažnih diploma na važnim mestima. Malo konzervatizma ne bi škodilo.