Traktorom u školu, sankama do lekara

Sjenica – Pre dva dana u pešterskom selu Bačije razboleo se trogodišnji Ljubisav Vujović. Temperatura visoka, dete bunca, a otac Miloš Vujović zove mobilnim telefonom Štab za vanredne situacije, zove sjeničku medicinsku ustanovu...

Iz ambulante odmah kreće vozilo, ali posle desetak kilometara staje, do sela se zbog velikih smetova ne može pa iz opštine šalju motorne sanke... Međutim, gde će tako malo i bolesno dete na put, kroz mećavu i smetove, na sankama, pa otac Miloš preuzima odgovornost, nadajući se da su u pitanju prolazne boginje, i odlučuje da sina kod kuće leči toplim oblogama...

Na drugom kraju Pešteri Radoje Kuč iz Dolića svako jutro je u dilemi: da li četvoro dece, od trećeg do osmog razreda, da vozi tri kilometra traktorom do prohodnog puta ili da ne rizikuje njihovu prehladu i bolest a da gube časove?

U Boljarama i Crvskom, pored zavejanih puteva, imaju nevolja i sa pijaćom vodom. Tu je ni leti nema dovoljno, a sada noću stegne mraz, cevi se zalede... Daleko su im bunari, ali moraju kroz smetove sa kantama i balonima. Ne treba vode samo za čeljad, objašnjavaju nam, već je ovde u štalama u proseku po pedeset grla, što sitne što krupne stoke, koju valja napojiti.

U pešterskim selima Tutiće, Vrbica, Plana, Zahumsko, Blato, Jezero i Borišće, koja su već deset dana u blokadi, meštanima ponestaje i namirnica. Znali su oni, imaju iskustva sa „jakim“ zimama, ali odavno nije bilo ovako da ni prtine od komšijske da komšijske kuće ne mogu održavati iako lopate ne ispuštaju iz ruku. Danas pročiste, ali do jutra se ništa ne poznaje. Sneg tokom noći opet naveje...

– Rešio Bog da nas ove godine zatrpa. Nemam drugog objašnjenja – kaže pomenuti Radoje Kuč – i dodaje: – Eto ovde u mojim Dolićima sinoć je vojska čistila, a jutros se put na pojedinim mestima ne poznaje. Zato se probijam već dva sata traktorom do prve prodavnice da nekim ljudima dostavim lekove. Ja sam ovde poštar, ali nije njima do pošte pa ni penzija nego ima i prečih stvari koje nosim, lekove, cigare... A, baš sada mi se pokvarile motorne sanke – žali nam se Radoje Kuč, koji kao poštar u ovom kraju „pokriva“ 14 sela između Sjenice i Bara, ali mu je sada „parohija“ znatno smanjena.

U opštinskom Štabu za vanredne situacije stanje je, ipak, malo mirnije nego prethodnih dana. „Sneg i dalje pada, ali nema toliko snažnog vetra“, objašnjava nam načelnik Habib Hukić, uveren da će se sa padavinama, ipak, izboriti.

– Vlada Srbije nam je pomogla sa pet tona nafte, na terenu je 17 mašina, što vojnih što komunalnih javnih i privatnih građevinskih preduzeća, i još osam putarskog preduzeća „Novi Pazar“ koje ovde saobraćajnice redovno održava. Međutim, mašine sa „noževima“ za čišćenje snega dužine oko četiri metra i više ne mogu u sela. Tamo su uži putevi pa tako koristimo one manje, ali ih nema dovoljno. Uglavnom, jedna manja mašina nam je dežurna da bismo stigli i pročistili tamo gde je najhitnije – tvrdi Hukić.

Tako, većina Pešteraca, šaleći se u svoj muci, kažu da ih ovih dana nerviraju i meteorolozi, što nikako da najave skoriji prestanak snega već umesto takvih vesti danima ponavljaju „krajem nedelje meteorološka situacija će prouzrokovati obilnije padavine, u nižim predelima kišu a u višim sneg...“.

----------------------------------------------

Na Rudnu do komšija najteže

Radoš Milošević sa visoravni Rudno, koja pripada teritoriji grada Kraljeva, iako je oko stotinu kilometara udaljena od gradskog centra, javio nam se tražeći da „snimimo i opišemo“ njihove nevolje pod snegom.

– Jeste da su nam iz kraljevačkog preduzeća „Putevi“ poslali jednu mašinu i drugu od zadruge „Studenica“, ali i ovde ima zavejanih sela i zaselaka. Tamo prema Bzoviku, recimo, samo se sa brda na brdo gledaju Erci, Miloševići, Božovići, Popovići... Ne mogu jedni kod drugih. Čudo jedno, snega ima oko 70 santimetara, ali gde su smetovi dostiže i dva metra. I, evo, noćas je napadao 15 santimetara i danas pada.