Трактором у школу, санкама до лекара

Сјеница – Пре два дана у пештерском селу Бачије разболео се трогодишњи Љубисав Вујовић. Температура висока, дете бунца, а отац Милош Вујовић зове мобилним телефоном Штаб за ванредне ситуације, зове сјеничку медицинску установу...

Из амбуланте одмах креће возило, али после десетак километара стаје, до села се због великих сметова не може па из општине шаљу моторне санке... Међутим, где ће тако мало и болесно дете на пут, кроз мећаву и сметове, на санкама, па отац Милош преузима одговорност, надајући се да су у питању пролазне богиње, и одлучује да сина код куће лечи топлим облогама...

На другом крају Пештери Радоје Куч из Долића свако јутро је у дилеми: да ли четворо деце, од трећег до осмог разреда, да вози три километра трактором до проходног пута или да не ризикује њихову прехладу и болест а да губе часове?

У Бољарама и Црвском, поред завејаних путева, имају невоља и са пијаћом водом. Ту је ни лети нема довољно, а сада ноћу стегне мраз, цеви се заледе... Далеко су им бунари, али морају кроз сметове са кантама и балонима. Не треба воде само за чељад, објашњавају нам, већ је овде у шталама у просеку по педесет грла, што ситне што крупне стоке, коју ваља напојити.

У пештерским селима Тутиће, Врбица, Плана, Захумско, Блато, Језеро и Боришће, која су већ десет дана у блокади, мештанима понестаје и намирница. Знали су они, имају искуства са „јаким“ зимама, али одавно није било овако да ни пртине од комшијске да комшијске куће не могу одржавати иако лопате не испуштају из руку. Данас прочисте, али до јутра се ништа не познаје. Снег током ноћи опет навеје...

– Решио Бог да нас ове године затрпа. Немам другог објашњења – каже поменути Радоје Куч – и додаје: – Ето овде у мојим Долићима синоћ је војска чистила, а јутрос се пут на појединим местима не познаје. Зато се пробијам већ два сата трактором до прве продавнице да неким људима доставим лекове. Ја сам овде поштар, али није њима до поште па ни пензија него има и пречих ствари које носим, лекове, цигаре... А, баш сада ми се поквариле моторне санке – жали нам се Радоје Куч, који као поштар у овом крају „покрива“ 14 села између Сјенице и Бара, али му је сада „парохија“ знатно смањена.

У општинском Штабу за ванредне ситуације стање је, ипак, мало мирније него претходних дана. „Снег и даље пада, али нема толико снажног ветра“, објашњава нам начелник Хабиб Хукић, уверен да ће се са падавинама, ипак, изборити.

– Влада Србије нам је помогла са пет тона нафте, на терену је 17 машина, што војних што комуналних јавних и приватних грађевинских предузећа, и још осам путарског предузећа „Нови Пазар“ које овде саобраћајнице редовно одржава. Међутим, машине са „ножевима“ за чишћење снега дужине око четири метра и више не могу у села. Тамо су ужи путеви па тако користимо оне мање, али их нема довољно. Углавном, једна мања машина нам је дежурна да бисмо стигли и прочистили тамо где је најхитније – тврди Хукић.

Тако, већина Пештераца, шалећи се у свој муци, кажу да их ових дана нервирају и метеоролози, што никако да најаве скорији престанак снега већ уместо таквих вести данима понављају „крајем недеље метеоролошка ситуација ће проузроковати обилније падавине, у нижим пределима кишу а у вишим снег...“.

----------------------------------------------

На Рудну до комшија најтеже

Радош Милошевић са висоравни Рудно, која припада територији града Краљева, иако је око стотину километара удаљена од градског центра, јавио нам се тражећи да „снимимо и опишемо“ њихове невоље под снегом.

– Јесте да су нам из краљевачког предузећа „Путеви“ послали једну машину и другу од задруге „Студеница“, али и овде има завејаних села и заселака. Тамо према Бзовику, рецимо, само се са брда на брдо гледају Ерци, Милошевићи, Божовићи, Поповићи... Не могу једни код других. Чудо једно, снега има око 70 сантиметара, али где су сметови достиже и два метра. И, ево, ноћас је нападао 15 сантиметара и данас пада.