Badem, valjušci, ruska salata i sarma

U Srbiji se ustalila navika da se za novogodišnju večeru peče prase, kuvaju sarme, pripremaju razne pite, pogače i torte, uz obaveznu "rusku", "mimozu" i druge salate.
Norvežani se časte pudingom od pirinča koji se servira u velikoj posudi, u kojoj se nalazi samo jedan badem. Poslužuje se u činijama, a veruje se da će osobu koja u svom pudingu pronađe badem u nastupajućoj godini pratiti sreća i bogatstvo.
Mnogi Italijani jedu slatkiše za srećnu sledeću godinu. Neki jedu samo suvo grožđe, dok drugi prave kolače od badema u obliku zmije, sa objašnjenjem da, kao što zmija odbacuje svoju staru kožu, ovaj kolač treba da simbolizuje ostavljanje prošlosti iza sebe na početku nove godine. U italijanskoj regiji Pijemont novogodišnji obrok od pirinča simbol je bogatstva zbog mnoštva zrna.

Valjušci su tradicionalna novogodišnja hrana u severnoj Kini zato što izgledaju kao grumenje zlata i predstavljaju znake dobre sreće.

U Vijetnamu Nova godina se slavi kasnije u januaru i tada se jede jedna vrsta šarana valjkastog tela, jer se veruje da on na svojim leđima nosi božanstvo dobre sreće.

U Kambodži se Nova godina slavi u aprilu i tada se jedu tvrdi pirinčani kolači napravljeni sa slatkim pasuljem.

U Iranu Nova godina se slavi u martu. Običaj je da se zrna pšenice i ječma potope u vodu pred Novu godinu, jer njihovi izdanci simbolišu novi život. Na sto se postavljaju obojena jaja i sočivo, a priprema se specijalni jelo od sedam namirnica koje počinju slovom "s".

Običaj koji su u Ameriku doneli afrički robovi jeste da se u lonac pirinča sa crnim graškom i svinjetinom stavi novčić. Onaj ko ga pronađe u tanjiru biće sigurno dobre sreće sledeće godine.

Stari Rimljani su za Novu godinu poklanjali orahe, urme, smokve i okrugle kolače.