NOVI MAGAZIN U NEDELjU 22. JANUARA

NE SAMO O POSLU: Aja Jung

Nikad ne odustaje

Balerina, producent, delegat Uneska, dobitnik mnogih prestižnih nagrada... najviše je ponosna, kaže, na ćerke Doru i Zoi, na svoje građansko poreklo i na aplauz i lepu reč obične publike 

Beograđanka nesvakidašnjeg imena i pojave uspela je da za nepune četiri decenije, koliko je prošlo od njenog rođenja, zablista u baletskim nastupima širom planete i za njih osvoji neke od najprestižnijih nagrada; da bude, pored ostalog, osnivač i koordinator Međunarodnog plesnog seminara i umetnički direktor letnjeg Festivala igre na Krfu i delegat Međunarodnog saveta za igru Uneska za region Jugoistočne Evrope. Kao osnivač i direktor Beogradskog festivala igre dovela je u proteklih osam godina pred našu publiku vrhunske umetnike plesa i najznačajnije baletske grupe iz sveta.Uz sve to je pažljiva supruga svom Fotisu i predana majka četrnaestogodišnjoj Dori i trogodišnjoj Zoi.

– Nikad ne odustajem! Tako sam i kao mala, kada nešto započnem morala da dovedem do kraja. Kada sam se upisala u baletsku školu, morala sam da je završim. Verovala sam da ako odustanem, bacam deo svoga vremena i energije u nepovrat. I to me prati kroz život. Balet je samo pojačao to osećanje odgovornosti, jer me je odveo na scenu sa koje ne smete da pobegnete dok se zavesa ne spusti, makar pale kulise, pocepao se kostim ili nestala muzika... – ističe Aja.

Piše Aleksandra Mijalković

------------------------------------------------------------

PORODIČNI LEKAR

Napad na bubne opne

Slabljenje sluha mladih i dece poslednjih godina sve češće se povezuje sa celodnevnim slušanjem muzike i preglasnim igračkama za najmlađe. Buka dokazano izaziva i niz drugih smetnji i bolesti

Petarde i preglasna muzika, kao i sve drugo što para uši, samo su deo svakodnevne zvučne agresije koja je sve češće razlog slušnog traumatizma. U neposrednoj blizini jakog zvuka ili praska, oni koji se tu nađu i čuju ga, istog časa osete i jak bol u uvu. U prvom trenutku osoba koja je doživela zvučnu traumu nije svesna šta joj se zaista dogodilo, tek u tišini svog doma primećuje da sa sluhom nešto nije u redu.

Istraživanja su pokazala da dugotrajna i jaka buka osim oštećenja sluha može da izazove i povišeni pritisak, infarkt, srčanu aritmiju, skok šećera u krvi, neurozu, depresiju, hronični umor. Neprijatne slušne vibracije mogu da smanje otpornost na bolest, umanje radnu sposobnost ili da smanje vid sužavanjem vidnog polja. Buka i galama, kao što je poznato, otežavaju uspavljivanje, skraćuju duboki san i dovode do preranog buđenja. Podaci govore da suteškoće sa spavanjem dva puta veće kod osoba koje su izložene zvuku većem od 60 dB.

Piše Vera Bošković

-------------------------------------------------------

Srećna Kineska nova 4709. godina

U znaku zmaja, uspešno i bogato

Kineska astrologija je, kažu, stara je više od 4.000 godina, a tradicionalni horoskop sačinjen je od 12 životinja

Prema kineskom horoskopu Zmaj je najsnažniji i najsrećniji znak, simbol moći, snage, uspeha, pravde, dugovečnosti i zdravlja, ali i bogatstva. On je vrlo odlučan, samouveren, strog i tačno zna šta želi da ostvari. Zmajevi poseduju šarmantnost, sigurnost i prirodnu lepotu. Uvek žele da su najbolji ili prvi. Energični su i ambiciozni. Skloni su bogaćenju i ostvarenju materijalnih bogatstava. Veruje se da su Zmajevi moćni prijatelji, ali i opasni neprijatelji, da donose sreću i besmrtnost. Ljudi rođeni u godini Zmaja nikad nisu obični, oni ulivaju sigurnost i imaju velike ambicije, kao i talenat za sticanje bogatstva.

Tokom 2012. godine u kojoj vlada Zmaj (Voda) će još više dominirati moć u političkom, ekonomskom i socijalnom poretku. Moguće su promene u odnosu postojećih saveza ili unija, sa tendencijom stvaranja novih lidera kao društva ili pojedinaca. Očekuje se da na svetsku scenu istupe neke nove vođe, biće otkrivena izuzetno važna saznanja u nauci i medicini, i oboreni mnogi rekordi u sportu. Klimatske promene će nastaviti da upozoravaju o svesti čuvanja planeta na kojoj živimo.

Piše Ana Rakić, astrolog

------------------------------------------------------

POD LUPOM: MOGU LI noću DA BLISTAJU NAŠA KULTURNA I JAVNA ZDANjA

Svetla velikog grada...

Most na Adi je sa više od hiljadu svetiljki ukrasio pogled na mali čukarički zaliv i reku Savu. Dostojno Pariza i Londona, kažu upućeni. Takvu vizuelnu dobrodošlicu posetiocima pruža i toranj na Avali, konak kneginje Ljubice. Ali, hotel „Moskva” je druga priča

Da bi se naglasili identitet i struktura urbanog prostora, mnogi gradovi izrađuju masterplan osvetljenja, strateški dokument koji treba da obezbedi usklađenost osvetljenja pojedinačnih elemenata urbanog prostora i prezentaciju grada kao celine. 

– Uz pomoć uspešnih masterplanova osvetljenja izvršene su kvalitetne transformacije urbanih prostora u gradovima širom sveta.Malo je evropskih gradova, uključujući Pariz i London, koji po broju kvalitetno osvetljenih objekata mogu da se približe Beogradu. Međutim, Beogradu nedostaje koordinacija koja se odnosi kako na hijerarhiju objekata, tako i na usklađenost uličnog, ambijentalnog i arhitektonskog osvetljenja. A upravo su to glavni zadaci masterplana osvetljenja. Mostovi su nekako, ipak, posebna atrakcija jednog grada i oni se najčešće ističu osvetljenjem –  kaže

dr Lidija Đokić, vanredni profesor Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, koja predaje predmet Osvetljenje u arhitekturi.

Piše Dana Stanković

-------------------------------------------------------

Stil: SRPSKA TRADICIJA U VISOKOJ MODI

Potpis Svetog Save na haljini

Dizajnirajući tkanine sa ornamentima iz srpskih manastira, slikarka i dizajnerka Ivanka Jevtović je kreirala odevne predmete u duhu naše srednjovekovne kulture

Mada kazaljkom na satu niko ne može vratiti davno prošlo vreme, ipak, ima onih koji uspevaju da ga ožive. Ivanka Jevtović, akademska slikarka i dizajnerka, učinila je to kroz modne detalje. Dizajnirajući tkanine sa prepoznatljivim ornamentima iz srpskih manastira, kreirala je odevne predmete u duhu srpske srednjovekovne kulture. Svojim ekskluzivnim kolekcijama „Metos” i „Orto” autorka je prikazala svu raskoš srpskog freskoslikarstva i arhitekture srednjeg veka.

– Moja ideja vodilja bila je da pokažem uticaj manastira Hilandar na eleganciju u srednjovekovnoj Srbiji u carskim gradovima, kao što su Prizren i Kruševac, kroz ornamente, simbole, manuskripte i natpise iz riznica manastira Hilandar, Visoki Dečani, Žiča, Sopoćani, Pećka patrijaršija... Omišljala sam desene koji su rađeni u tradicionalnim tehnikama veza, kao što su kosovski vez, vez srmom, prelama, metalnim pločicama, kao i modernom tehnologijom sitoštampe utiskujući ih na pan, organdin, saten i svilu, a sinula mi je ideja da primenim iornamentiku u „Svarovski” štrasu – govori umetnica.

Piše Dana Stanković