Veliki korak u usvajanju evropskih vrednosti

Izveštaj Saveta Evrope o tome koliko smo u proteklih godinu dana poštovali dužnosti i obaveze preuzete članstvom u ovoj organizaciji pokazuje da smo napravili veliki korak u usvajanju mnogih evropskih vrednosti kao što su ravnopravnost polova, status manjina, borba protiv diskriminacije, borba protiv torture. Dovoljan je podnaslov izveštaja u kojem se navodi da je Srbija na dobrom putu, kazao je u razgovoru za „Politiku” Dragoljub Mićunović, šef delegacije Skupštine Srbije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope (PS SE).

Srbija, ipak, nije uspela da izađe iz statusa monitoringa Saveta Evrope?

Svaka zemlja kad uđe u Savet Evrope obično desetak godina bude u statusu monitoringa. Za to vreme prati se koliko je usvojila vrednosti SE, pre svega u razvoju demokratije, vladavini prava, poštovanju ljudskih prava, primeni konvencija koje su usvojene u SE. Očekujemo da će ovo biti poslednji izveštaj u ovom statusu i da će već sledeći biti u postmonitoring statusu. I postmonitoring podrazumeva takođe komunikaciju i nadgledanje koliko se poštuju vrednosti SE, ali je onda nešto blaža forma i izveštaj se podnosi na pet godina, a ne svake godine.

Za šta su nas konkretno pohvalili u rezoluciji?

Pre svega zbog niza konvencija koje imaju primenu kao što su konvencija o manjinskim pravima, zakon o suzbijanju diskriminacije, zakon o pravima hendikepiranih, konvencija o pravima deteta. Ocenjeno je da je vlada mnogo učinila jer je osnovala regulatorna tela kao što je ombudsman, poverenik za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, za ravnopravnost polova. Dosta toga je urađeno i u reformi pravosuđa, ali konstatovano je i da ima još mnogo toga da se uradi. Naravno, tu je i jedna opšta evropska boljka, a ne samo naša – korupcija za koju bi trebalo pronaći metode kako je svesti na minimum.

Neki poslanici SE imali su primedbe na Srbiju. Na šta su se one odnosile?

Primedbe koje su se ticale Kosova odmah su otpale u celini jer se monitoring ne bavi Kosovom, njega nadgledaju posebni organi. Druga stvar se ticala nerazumevanja i ambicija nekih država koje su nerealne. Rumuni su, recimo, postavili pitanje Vlaha i traže da se oni isključivo izjašnjavaju kao Rumuni. To smo lako odbili već nekoliko puta u SE jer niko ne može naterati nikoga kako će se nacionalno izjašnjavati. Bilo je i onih koji su se žalili na poštovanje ljudskih prava nekih manjina, recimo albanske. Te primedbe su došle od turskih poslanika. Međutim, to nije toliko nacionalno pitanje koliko je pitanje političkog opredeljenja predstavnika parlamentarnih grupa iz određenih zemalja. Ti amandmani koji su imali tendenciju da pooštre izveštaj su odbačeni ogromnom većinom tako da je rezolucija ostala u izvornoj formi sa nekim poboljšanjima i na kraju je za nju glasao 101 poslanik, a svega tri su bila protiv.