Novi Magazin u nedelju 29. januara

POD LUPOM: ŽIVOT MLADIH SA POSEBNIM POTREBAMA

Nevidljivi među nama

Stručnjaci se slažu da autističnu decu valja uvesti među vršnjake, istaći njihove najbolje osobine i talente, a to potvrđuje i Ksenija Mirković, rediteljka predstave „Petar Pan” u kojoj glumi trinaest mališana ometenih u razvoju sa svojom braćom i sestrama

Prošlog ponedeljka u Srbiji je počela velika medijska kampanja „Bolji smo zajedno” koja ima za cilj da se deci sa smetnjama u razvoju omogući da imaju isti tretman u društvu kao njihovi zdravi vršnjaci – i zajedno sa njima. Akciju sprovodi Ministarstvo rada i socijalne politike uz podršku Delegacije EU u Srbiji.

– Prava inkluzija nije „baciti” tu decu među vršnjake, bez nadzora obučenog pedagoga i posebnog programa, i očekivati da se nekako uklope, već istaći njihove najbolje osobine i talente, učiniti ih vidljivijim u društvu – kaže Ksenija Mirković, autor predstave „Petar Pan”, u kojoj je nedavno u beogradskom pozorištu „Boško Buha”, tokom Festivala pozorišnih predstava za decu „Festić”, nastupila neobična glumačka družina: trinaestoro dece sa smetnjama u razvoju i petoro njihove braće i sestara, učenici redovnih osnovnih škola, kao i škole „Anton Skala” za obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju.

Među malim izvođačima su i Dorotea Vranešević („Indijanka”), devetogodišnje bliznakinje Ljubica i Danica („Zvončica” i „Vendi”), Tomislav i Nikola Ranković (braća „Majkl“ i „Džon”) i Aleksandar Milosavljević („izgubljeni dečak”), čiji roditelji nam pričaju kako se njihova deca snalaze na predstavi, ali i inače među vršnjacima.

– Ukoliko se prema detetu sa autizmom odnosimo kroz ono što ne može, tada i njegovoj porodici upućujemo demorališuće poruke – objašnjava dr Nenad Rudić, psihijatar, šef Dnevne bolnice za decu Klinike za decui omladinu u Institutu za mentalno zdravlje Srbije.

– Inkluzija se pre svega odnosi nasve ono što podstiče dete da učestvuje u životu porodice i zajednice. Sa jedne strane se to postiže kroz odgovarajuće zdravstvene (terapijske i rehabilitacione) mere, a sa druge, uključivanjem deteta u okruženje, odnosno u zahteve sredine. A krajnji ishod zavisi od načina reagovanja i adaptacije na teškoće u razvoju deteta, nivoa znanja, veština, ličnih faktora, pitanja vrednovanja, očekivanja i mogućnosti porodica i sredine –  ističe dr Rudić.

Piše Aleksandra Mijalković

------------------------------------------------------------

Pesmom ruše barijere

Članovi hora „Ison” okupe se dva puta nedeljno, donesu fascikle i note i pomno prate savete Miodraga Blizanca, dirigenta. Snagu vojnika i radost deteta poseduju kada udruženi stanu u horske kolone pred publikom i iskreno zapevaju. Deca sa invaliditetom i smetnjama u razvoju. Nema šanse – reći će mnogi. Verovatno mnoga ovakva deca i nemaju šanse jer je ne dobijaju, ali ovi klinci imaju. Zbog toga su i jedini hor u Evropi ove vrste. „Ison” čine deca sa invaliditetom i smetnjama u razvoju iz škole „Milan Petrović” i drugih škola u Novom Sadu. Osnovani su 21. novembra 2004. godine kao prateći oktet za potporu školskoj svetosavskoj predstavi. Hor sada ima 50 stalnih članova.

Piše Lj. Petrović

------------------------------------------------------------

NE SAMO O POSLU: Dunja Figenvald-Puletić

Dama sa manirima

I danas je pamte kao jedno od najpopularnijih televizijskih lica, iako je već deceniju nema na malom ekranu. Bila je spikerka, voditeljka, urednica i glumica, a danas je pre svega odana majka troje dece i baka četvoro unučića

Sve što je radila, dovela je do savršenstva i zaokružila. Bila je spiker, ali i odgovorni urednik celokupnog zabavnog programa u Televiziji Beograd. Vlasnica je pet „Oskara popularnosti” koje je dodeljivala TV revija, a koje je trebalo osvojiti u konkurenciji šest republika i dve pokrajine bivše Jugoslavije. Iskazala se i kao glumica – snimila je tri filma.

Dunjin otac je bio poreklom iz Alzasa, majka Italijanka, zato je dobro govorila francuski, italijanski i engleski, što je bilo presudno da je angažuju da vodi čuvene „Igre bez granica”. U Beogradu je gotovo 45 godina, menjala je prezime, moglo bi se reći i posao jer je iz Informativnog programa RTS , prešla u Kulturno-zabavni program, ali grad koji ju je osvojio svojim šarmom nije ostavljala. Gledaoci su je voleli, od njih je dobila i najviše pohvale, ali i nagradu „Gordana Boneti” (šest puta), „Zlatni jastuk” (zajedno sa Arsenom Dedićem) i druga priznanja, a najdraže joj je, kaže, bilokad je dobila status voditelja umetnika posle zemljotresa u Rumuniji.

– Održavana je modna revija Aleksandra Joksimovića u hotelu „Jugoslavija”. Zaljuljala se pozornica, zgrada tog lepog hotela, manekeni su zastali na sceni a publika krenula da ustaje sa sedišta! Sedela sam u fotelji na sceni vodeći program i posle trenutka oduzetosti pozvala goste da sednu i da pustimo svi zajedno seizmologe da obave svoj posao kako bismo saznali o koliko jakom zemljotresu je reč! – priseća se jedna od najboljih voditeljki sa ovih prostora.

Piše Slavica Berić

--------------------------------------------------------------

BELEŠKE S PUTA: MELBURN

Neko na tenis, neko u kazino

Megapolis poznat po turniru tokom kojeg prihoduje oko 200 miliona dolara, pročuo se i po kockarnici Kraun. Ipak, mnogi ne znaju zašto se ovde sa tribina najviše navija za Kipranina Bagdatisa

Da nema tenisa, Melburn bi bio samo jedan od svetskih megalopolisa; zahvaljujući tenisu, on je jedan od najpoznatijih. Grad koji nema globalno prepoznatljiv simbol – tipa Ajfelove kule, Big Bena ili Koloseuma – sve to je nadoknadio organizovanjem jednog od najvećih sportskih događaja na planeti.

Australijski open ne samo da je gradu sazidanom na jugu kontinenta sa pogledom na Antarktik poklonio večnu slavu, nego mu donosi ogroman prihod – čak nekih 150-200 miliona dolara za samo dve nedelje. Metropola koja u svojoj istoriji ima i zlatnu groznicu – u 19. veku, kada je bio jedan od najprosperitetnijih gradova na svetu – sada se hvali teniskom groznicom.

U te dve nedelje druge polovine januara, bukvalno su oči celog sveta uprte u njega. Melburn važi za kulturnu prestonicu ove velike zemlje, ali najviše ljudi se ipak sjati kada se beli karavan zaustavi na ovoj stanici. U državi koja može da se pohvali nekim od najvećih šampiona ovog sporta, te dve nedelje kao da se živi za tenis.

Piše Vojin Veličković

-------------------------------------------------------------

Porodični lekar

Na meniju – šareni tanjir

Kada se jednom formiraju navike da se svakodnevno konzumiraju sve namirnice u potrebnoj količini, one ostaju zaštita organizma čitavog života od bolesti i umora

Detinjstvo i pubertet su periodi kada bi ishrana trebalo da bude naročito raznovrsna i raznolika i posebno prilagođena rastu i razvoju. To su za zaposlene roditelje posebno teška vremena, jer se baš tada deca vaspitavaju da prihvate zdrave navike u ishrani. Jednom stečene one ostaju čitavog života i važan su činilac u prevenciji bolesti. Međutim, reklame za poslastice i specijalitete i kiosci brze hrane, rade nešto suprotno. Razvijaju potrebu za masnim i slatkim namirnicama, udovoljavaju ukusu, a ne i potrebama organizma.

– Pedijatri godinama upozoravaju na opasnosti od gojaznosti, ali uprkos savetima sve je više gojazne dece zbog izobilja slatkiša i peciva na svakom ćošku. Ono na čemu insistiramo je da ishrana bude kompletna u skladu sa potrebama deteta, jer se adekvatnom ishranom postiže dobro zdravlje, kvalitetan i dug život. Otuda se ne možemo složiti da se zbog ukusa dodaju šećer i masnoća. Insistiramo na prirodnim slatkišima kakvo je voće, koje dete već od šest meseci, pa sve do 18 godina, mora imati svakodnevno na trpezi – saznajemo od prof. Nedeljka Radlovića, pedijatra u Univerzitetskoj dečijoj klinici u Tiršovoj.

Piše Vera Bošković

------------------------------------------------------------

ZANIMLjIVA SRBIJA: selo Pločnik čeka turiste

Oživljavaju neolitsko naselje

U mestu koje bilo centar za preradu bakra sagrađene su kuće poput onih od pre 7.500 godina. Tu će vredne ženske ruke tkati na razboju, a u malim radionicama radiće kovači i majstori za kućne alatke...

Od pre tri godine, Prozor, selo na oko 20 kilometara od Prokuplja, sve više pominju istoričari i arheolozi celoga sveta. Još 1927. godine, prilikom izgradnje železničke pruge, otkriveni su predmeti koje je arheolog Miodrag Grbić opisao kao ostatke iz neolita, poznate kao vinčanska kultura. Sada su ta istraživanja krunisana dokazima koji potvrđuju pretpostavke da se ovde, najranije u Evropi, obrađivao bakar.

– Mi arheolozi smo rekli svoje. Na redu su turizmolozi, koji treba da se ujedine i organizuju, kako bi svetu prikazivali da nismo „od juče” i da su duboki koreni evropske civilizacije potekli baš s ovih prostora – kazuje Julka Kuzmanović-Cvetković, arheolog i direktor Narodnog muzeja „Toplice”.

Već to da je Pločnik praktično kolevka moderne metalurgije Evrope, dovoljan je razlog da ovo mesto postane turistička meka. Mladi arhitekta Milan Radovanović već je projektovao zgradu muzeja u Pločniku. On nam je objasnio da će tu biti velika hala s galerijom gde će se izlagati nađeni premeti, a zatim restoran za posetioce, prostor za rad stručnjaka i muzejski depo.

Piše Dragan Borisavljević

---------------------------------------------------------

HOBI

Korali usred sobe

Igor Mirović se više od jedne decenije bavi akvaristikom. Počeo je sa slatkovodnim, a danas su njegova preokupacija koralni akvarijumi o kojima je učio na licu mesta u Crvenom moru

– Morski akvarijum sve više postaje stvar prestiža, privilegija bogatih koji sebi mogu da priušte taj luksuz ili pak zaljubljenika koji polako korak po korak grade svet kao iz bajke, tako što prvo nabave „živi” kamen. A da bi „oživio”, tačnije da se u njemu formiraju kolonije bakterija i počnu da „rade”, mora se sačekati tri do četiri meseca pre nego što se unesu prvi stanovnici u akvarijum, ribe – kaže Igor Mirović, jedan od naših najboljih poznavalaca morske akvaristike.

Piše S. Berić