Oskari na bečki način

Od našegspecijalnog izveštača

Beč – U jednoj bečkoj vreloj zimskoj noći, sa jakim policijskim snagama na ulicama, u „kulisama” Filmskog grada vladala je vedra i na drugi način napeta atmosfera. U ambijentu filmskog studija, a u prisustvu ministarke kulture Klaudije Šmid, bila je svečana dodela Austrijskih filmskih nagrada. Jedan od tih 13 Oskara u malom poželeli smo Beograđanki iz Beča Anđeli Gregović, ali se to nije ostvarilo. Glavni junak u toj noći filma zove se Markovic – Karl. Njegovo ostvarenje „Disati” nominovano je u šest kategorija i – u svakoj je pobedilo.

Iste noći, inače na Mocartov rođendan (27. januar), policija je puno radila. Ime muzičkog velikana, kao ni ova austrijska filmska elita, razume se, nisu imali nikakve veze sa tim. Ali, imao je provokativni bal studenata-desničara u palati Hofburg – baš na datum koji je proglašen i Međunarodnim danom žrtava holokausta – što je izvelo na ulice osam hiljada demonstranata-antifašista. I neredi nisu izostali.

Na ovom lepšem događanju u Filmskom gradu naroda je bilo barem deset puta manje, a među njima i pomenuta Anđela Gregović, kao jedna od tri nominovane za najbolju glumicu (film „Brand” reditelja Tomasa Rota).

Dok razgovaramo sa njom pred početak važne ceremonije, koja se održava tek drugi put, ona je prilično uverena da će nagrada otići u ruke njene vrlo ugledne konkurentkinje Ursule Štraus („Možda u nekom drugom životu”). I ta prognoza se obistinila. „Propala” je takođe i druga nominacija filma „Brand”: Jozefa Birbihlera za najboljeg glumca. I opet je trijumfovao glumac sa slavnim muzičkim prezimenom – (Tomas) Šubert. Taj gotovo dečko junak je filma „Disati”, najboljeg u ovoj inače jako dobroj godini austrijske kinematografije.

To debitantsko rediteljsko ostvarenje poznatog glumca Karla Markovica predstavljaće ovu zemlju i u trci za Oskara. U njegovoj filmografiji ta najsjajnija nagrada, međutim, već postoji, jer je nosilac glavne uloge u „Falsifikatorima” reditelja Štefana Ruzovickog, nagrađenim Oskarom za najbolji strani film 2008. godine.

I populani komičar Rupert Hening, konferansije na ovoj ceremoniji, takođe je bio bogato nagrađen – aplauzima i smehom prisutnih za svoju još jednu dobro odigranu „ulogu”. Našalio se on i sa nagradama obasutim Markovicem, aludirajući da je on jedan od dva predsednika Austrijske filmske akademije (njeni članovi biraju laureate), upitavši ga:„Je l' da ti je malo neprijatno..?”. U istom tonu ovaj je replicirao: „Ja moram da se promovišem i pred članovima Američke filmske akademije. Oni dele Oskare...”.

Za razliku od glumca Markovica koji je debitovao kao reditelj, naša mlada Anđela Gregović je rediteljka (predaje performans na bečkom Univerzitetu primenjenih umetnosti) kojoj je ovo bio onaj istinski glumački debi. Ni ona, lično, nije ostala bez nagrade. I to je objasnila:

– Već to što sam dobila glavnu ulogu a praktično i nemam glumačku prošlost, pa za to još i nominovana, i evo me sada u društvu najvećih u jednoj sve prosperitetnijoj kinematografiji, meni je zaista sasvim dovoljna nagrada. Takođe mi je nagrada i to što sam duboko ušla u film i nema mi više nazad. Pojavljuju se i nove ideje, interesovanja, već me vide u još nekim glumačkim kombinacijama... Samo što se i ovde na realizaciju filma često dugo čeka, jer nije lako ostvariti i one danas teške finansijske kombinacije.

Upitali smo je kakve su šanse da filmsku dramu „Brand”, u kojoj Anđela igra negovateljicu Angelu, vidi i naša publika. Odgovor nije imala, osim da nikakvih zvaničnih signala nema.

Vrlo bih se radovala tome, kaže, tim pre što se film bavi temama koje se nas jako tiču: i u političkom, i u socijalnom, i u kulturnom smislu. Govori se o različitostima kultura i konfliktima i kompleksima koji ih prate. Konkretno, ovo je i jedna slika sveta Balkana u dijaspori.

----------------------------------------------

Kod hakera za vaše laži

Da se Anđela Gregović ne igra sa glumom pokazala je prošlog leta koje je provela u Njujorku.

– Prijavila sam se da me prime kod Sema Šahta, dugogodišnjeg asistenta čuvenog pedagoga glume Lija Strazberga. Nisam se preterano nadala da će me primiti među 15 mladih izabranih glumaca neko ko je učio Džulijen Mur, Mikija Rurka..., da ću biti tamo gde je bila i Vupi Goldberg i slični. Šaht je majstor da vam pokaže i gde su vam slabosti. Odmah na početku rekao nam je: „Sada ćemo da hakerujemo vaše odbrane i vaše laži”.

----------------------------------------------

Toaleta za jednu upotrebu

Anđelu Gregović neki će pamtiti i po verovatno najekskluzivnijoj haljini, napravljenoj samo za ovo veliko filmsko veče.

– Nju je na meni, pred samu svečanost, sašio mladi dizajner Oto Krauze. Kada se zabava završi, haljine više neće biti. Jednostavno, ona se mora i odšiti.