Novi zakon i kvalitet udžbenika

Ovih dana ponovo se u javnosti raspravlja o udžbenicima. Povod je predlog za izmenu postojećeg zakona o udžbenicima. Ali taj predlog pokreće i neka suštinskija pitanja o udžbenicima.

Nije sasvim jasno zašto Ministarstvo prosvete hoće da promeni zakon o udžbenicima. Čini se da je osnovni razlog pokušaj ministarstva da stvori zakonsku osnovu za sadašnju koncepciju akcije o besplatnim udžbenicima. Naravno,niko pametan nije protiv besplatnih udžbenika,naročito za decu iz siromašnih društvenih slojeva.Problem je način na koji se ostvaruje ta ideja.Ali ni time se nećemo baviti ovde jer je o tome bilo dosta reči za one koji imaju sluha.

Sadržaj promena nekih članova zakona pokreće više krupnih pitanja.

Prvo i osnovno od tih pitanja je što jedna politička odluka (a sadašnji način primene ideje o besplatnim udžbenicima jeste jedna politička odluka) zadire u stručna i naučna pitanja. Naime, član dvapredloga za promenu zakona doslovno kaže: „Udžbenik je knjiga iz koje učenik uči,u kome se ne piše,odnosno ne sadrži radni deo,a namenjen je višegodišnjoj upotrebi čiji su sadržaji utvrđeni nastavnim planom i programom”. Druge promene nastavljaju osnovnu ideju iz navedene definicije: sistematski se izbacuje pojam udžbenički komplet i briše se pominjanje različitih medija u kojima se može realizovati udžbenik.

Ove promene u zakonu su u oštroj suprotnosti sa savremenim koncepcijama udžbenika.

Osnovni razlozi zbog kojih mi profesionalna savest nalaže da se oštro suprotstavim idejama u promenjenim članovima zakona su sledeći:više od trideset godina se sa saradnicima bavim istraživanjima udžbenika i rešavanjem praktičnih pitanja unapređivanja kvaliteta udžbenika.Sažetak tog rada je knjiga „Vodič za dobar udžbenik”  (koautorstvo sa A.Pešikan i S.Antić) koja je dobila nagradu grada Beograda u 2009.godini i koju ove godine objavljuje na engleskom jeziku „Georg Ekert institut za međunarodna istraživanja udžbenika” (to je Uneskov institut i najuglednija ustanova u toj oblasti u svetu).U toj knjizi su izložena naučna saznanja o tome šta je udžbenik i kako se osigurava njegov kvalitet. A upravo time se bave i navedene laičke promene u predlogu zakona.

Sažeto rečeno evo koje sve promašaje sadrži navedeni predlog zakona. Udžbenik ne mora da bude knjiga.Upravo je ovih dana poznati proizvođač elektronske opreme „Epl” objavio seriju elektronskih udžbenika u kojima se na izuzetan način koriste sve prednosti elektronskog medija. USrbiji je već 30-40 godina ostvaren standard da se udžbenik ne svodi na jednu knjigu nego se stvaraju udžbenički kompleti,a to ovaj zakon poništava.Udžbenik realizovan u različitim medijima i udžbenički komplet mogu doprineti da se ostvare neki veoma važni ciljevi obrazovanja. Na osnovu Zakona o udžbenicima usvaja se podzakonski akt plan udžbenika. U tom dokumentu seza svaki predmet i za svaki razred definiše šta čini udžbenik i udžbenički komplet koji zajedno omogućavaju usvajanje obrazovnih ciljeva. Od prvorazrednog značaja je da se fiksiranim rešenjima u zakonu ne spreči razvoj i modernizacija udžbenika.

Predlozi za izmenu zakona pokazuju kako jedna politička akcija pokušava da menja naučna saznanja.A rešenja u zakonu su takva da mogu da ugroze unapređivanje kvaliteta udžbenika kao jednog važnog i jeftinijeg sredstva za unapređivanje kvaliteta obrazovanja u celini.U Srbiji postoje ozbiljni potencijali da se uspostavi jedan sistem stalnog unapređivanja kvaliteta udžbenika:imamo dosta oprobanih izdavača (pre svega Zavod za udžbenike ali su tu i neki novi izdavači),veliki broj iskusnih autora,ozbiljna istraživanja udžbenika.

Ministarstvo prosvete ima ključnu ulogu u uspostavljanju tog sistema.Njegova uloga je da definiše zakonske i druge okvire za stvaranje, proizvodnju i primenu udžbenika koji bi podstakli izdavače da učestvuju u tržišnoj utakmici na osnovu kvaliteta udžbenika.Među takve mere spadaju:definisanje valjanih standarda kvaliteta udžbenika,pooštravanje uslova za licence izdavačima,obuka nastavnika da kompetentno biraju udžbenike itd.Umesto toga imamo predlog promena u Zakonu o udžbenicima koji će svojim činovničkim rešenjima biti prepreka za stvaralačko i inovativno traganje za dobrim rešenjima.

*Univerzitetski profesor psihologije u penziji i istraživač udžbenika