Izdavači o haosu na tržištu

Balkanska istraživačka novinarska mreža (BIRN) sprovela je istraživanje u 11 gradova Srbije o tome kako se primenjuje Zakon o kulturi. Pokazalo se da zbog nesklada između različitih zakona, kao i nedostatka posebnih zakona za različite kulturne oblasti, većina kulturnih radnika nije osetila efekte dugoočekivanog Zakona o kulturi. Istraživanje su uradili Nemanja Čabrić, Jovan Ristić, Branislava Lovre i Peđa Popović. Prenosimo vam u nastavcima delove ovog istraživanja.

Usvajanje Zakona o izdavaštvu odloženo  je delimično  zbog sukobljenih interesa, delimično zbog smene na čelu ministarstva.

„Nacrt zakona je napisan 2001, kada je ministar kulture bio Branislav Lečić”, podseća Zoran Hamović, specijalni savetnik bivšeg ministra kulture Nebojše Bradića.

Kada je nacrt izašao na javnu raspravu (2010), Udruženje izdavača i knjižara Srbije se pobunilo, tvrdeći da nije bilo konsultovano. Vuk Vukićević, generalni sekretar Udruženja izdavača i knjižara kaže:

„Veliki problem je što struka nije konsultovana ni pre ni tokom rada na tekstu Zakona. Do danas jedino nacionalno udruženje izdavača i knjižara, koje broji 120 članova i legitimni je predstavnik srpskog izdavaštva u Međunarodnoj asocijaciji izdavača, ništa ne zna o izmenama u tekstu nacrta zakona koji treba da reguliše upravo izdavaštvo i knjižarstvo.

Hamović osporava optužbe: „ Njihove primedbe su bile besmislene i njihov nastup je bilo samo skretanje pažnje na sebe.”

Izdavači tvrde da u odsustvu zakona na tržištu vlada haos – nema kriterijuma koji utvrđuju status izdavača, nema dovoljno budžetskog novca za otkup knjiga za biblioteke, piraterija caruje, država oporezuje knjigu i osiromašuje izdavače dodatnim dažbinama. Oporezuje se i materijal i grafička oprema iz uvoza, a ne pravi se razlika u oporezivanju naučne literature i šunda.

Zoran Kolundžija, predsednik Udruženja izdavača i knjižara Srbije i vlasnik izdavačke kuće „Prometej” iz Novog Sada, opisuje trenutnu situaciju: „Improvizuje se, formira se Nacionalni savet za kulturu bez ijednog izdavača, izlaze šljampave knjige, potpisuju se kao urednici snaje, sestre, izmišljeni rođaci…”

Za Žarka Čigoju, vlasnika izdavačke kuće „Čigoja štampa” iz Beograda, najveći problem je u knjižarskom monopolu koji sada postoji, jer „ako isti čovek proizvodi knjigu, pa napravi lanac prodavnica u kojima ih prodaje, onda on dolazi u mogućnost da svojim knjigama da prednost, a to je monopol…”

(Kraj)