Naš reditelj predstavljao Evropu

Čuda se dešavaju, pa i ono da je nedavno Ognjen Isailović, diplomac beogradskog Fakulteta dramskih umetnosti, bio odabran da predstavlja Evropu u filmskom projektu „5x5x5”, realizovanom krajem prošle godine u Švajcarskoj.

Otkud to i kako, pitamo Isailovića (rođen 1988. u Gornjem Milanovcu), najmlađeg diplomca filmske režije na FDU (u klasi profesora Slobodana Šijana), a on jednostavno kaže:

– Kreativnu producentkinju ovog projekta u kojem je u pet nedelja rada učestvovalo pet studenata sa pet kontinenata, u čemu sam ja predstavljao Evropu, upoznao sam na jednom festivalu u Francuskoj. Ona je tamo videla moj film „Zlatna liga”, za koji sam na prošlogodišnjem Kustendorf festivalu osvojio „Srebrno jaje”, i pozvala me da učestvujem u izradi kratkih dokumentarnih filmova koji su na kraju bili prikazani na Međunarodnom festivalu kratkog filma u Vinterthuru.

Mladi stvaraoci iz Etiopije (Afrika), Kirgistana (Azija), Australije i Perua (Južna Amerika) i Ognjen Isailović (Srbija, Evropa), uz pomoć studenata sa Ciriškog univerziteta umetnosti – Akademije za film, pod čijim se pokroviteljstvom i dogodio ovaj projekat (produkcija Lang film), imali su zadatak da snime pet filmskih dela, ličnih pogleda na grad Vinterthur, okolne pejzaže i život u Švajcarskoj. Tako je nastalo pet tematski i stilski različitih filmskih portreta jednog grada i jedne zemlje, od kojih je Isailovićev na festivalu proglašen za najbolji.

Da li je rad na filmu u nepoznatom okruženju bio težak, zahtevan, pitamo Isailovića.

– Glavni stres prilikom snimanja kratkog filma u Švajcarskoj bilo je odsustvo stresa, strah u čekanju kada će on doći. Sve je bilo organizovano, dogovori su se poštovali, imao sam najbolje moguće uslove rada. Ali taj izazov me je naučio da se još više koncentrišem i udubim u film koji sam pravio, moju iracionalnost dopunim švajcarskim racijom. Sve je to rezultiralo dokumentarcem „Vrt moga dede”, o deki radio amateru, preko koga sam ispričao priču o mom dedi za koga sam bio jako vezan. Snimanje u stranoj zemlji mi je pomoglo da bolje razumem i sebe i svoju zemlju – kaže Isailović.

Kako sada, kao diplomirani reditelj, vidi svoju profesionalnu budućnost u Srbiji? Ima li nagoveštaja novih filmskih projekata?

Važno je da se ne stane, da se stalno nešto radi, odgovara Isailović i dodaje:

– Trenutno sa kolegom Kostom Peševskim radim na scenariju za dugometražni film čiji je glavni lik sredovečna profesorka gimnazije koja, kroz zločin u koji posredno biva umešana, preispituje svoju ličnu odgovornost i razrešava neke davno potisnute porodične probleme.

Na našu konstataciju da smo nedavno uočili da je među studentima prisutnim na 5. Kustendorfu, on bio među najagilnijima, Ognjen Isailović je između ostalog rekao:

– Kustendorf je trenutno jedino mesto kod nas gde zaista možete sresti jako bitne filmske autore današnjice. Činjenica da uživo vidim Izabel Iper, Ejbela Feraru, Kim Ki Duka, Nurija Bilgea Džejlana jako mi značajna, jer mi kao novopečenom diplomcu smanjuje osećaj inferiornosti naše kinematografije, zbog nedostatka autentičnosti, i budi motivaciju da sam kopam po sebi u potrazi za istom. Zato me raduje činjenica da je na ovogodišnjem konkursu Ministarstva kulture podršku dobio veliki broj debitantskih projekata, jer je jako važno da mladi ljudi što pre počnu da ispituju i grade svoj autentični filmski jezik. Treba biti hrabar i ne misliti na rezultat. Toga nema kada ste debitant od četrdeset godina. Osećam da se stvari menjaju jer tu su Nikola Ležaić, Mina Đukić, Uroš Tomić, Ivan Ikić, Pavle Vučković, Maja Miloš i mnogi drugi, koji bez predumišljaja prave ono što i sami vole da gledaju – kaže Ognjen Isailović koji već vredno radi na razvoju svog prvog dugometražnog igranog filma.