Grčka hapsi poreske neplatiše

Od našeg dopisnika

Atina – U Grčkoj se, ipak, dešavaju čuda. Prvi put u novijoj istoriji zemlje iza rešetaka su se našle neke „veće ribe” – biznismeni, javne ličnosti, vlasnici noćnih klubova i kockarnica – koje su na ime neplaćenog poreza državi dužne milijarde evra. Računica kaže da poreske neplatiše u Grčkoj, male ili velike, državnoj blagajni duguju ukupno 60 milijardi evra.

Ovaj podatak je novi samo za evropske poverioce koji insistiraju na strogoj poreskoj regulativi, ali ne i za naciju koja spada u jednu od najkorumpiranijih u Evropi i u kojoj se zna da se porezi plaćaju po sistemu 40–40–20. Preciznije, poreski inspektor smanjuje obvezniku ukupan porez za 40 odsto, od toga 40 odsto stavlja u svoj džep, a u državnu blagajnu se uplaćuje samo 20 procenata.

Sa takvom matematikom nije čudo da je nedostajalo para u državnoj kasi i da je svuda u svetu poznata naplata godišnjeg poreza na nekretnine, u Grčkoj izazvala takav talas nezadovoljstva. Češljanje poreskih prijava pokazalo je da 4.152 ugledna građanina lažno prijavljuju porez i duguju državi 15 milijardi evra. Takvih koji duguju više od 100 miliona evra je, navodno, samo 15, ali je zato gotovo dve hiljade onih koji nisu platili dažbine po 100 miliona.

Provera računa je pokazala da još uvek ima mnogo onih koji izbegavaju plaćanje poreza, čija su imena poznata ali još nisu u zatvoru. List „Atens njuz” podseća da se na spisku velikih dužnika nalazi vlasnik „Ekspres servisa”, službe pomoći na putevima koji duguje više od 14 miliona evra, zatim bivši predsednik osiguravajuće kompanije „Aspis”, bivši presednik sportskog kluba PAOK sa gotovo dva miliona evra duga... Tu su sportisti, bivši predsednik opštine Solun koji je, navodno, proneverio 52 miliona evra, potom poznati pevač zbog čije sumnjive „poreske biografije” je njegova supruga, tada ministar kulture u Papandreuovoj vladi, na vreme dala ostavku.

Među lekarima u državnim bolnicama je pronađeno deset milionera, koji su, međutim, prijavljivali minimalne iznose za oporezivanje... Tu su i profesori fakulteta, ali i lokalni policajci koji su uspeli da „uštede” dva miliona evra i ne plate porez na prihode...

Pod pritiskom evropskih poverilaca koji traže striktno poštovanje zakona, plaćanje poreza i razračunavanje sa korupcijom, počela su hapšenja. Iako je reč i o nekim poznatim imenima, jasno je da do „najvećih zverki” ruka pravde još nije stigla.

Bilo kako bilo, u zatvoru je poznati atinski modni kreator koji je utajio 7,5 miliona evra, poznati biznismen koji je uspeo da registruje čak 18.310 „ofšor” kompanija i da bude utužen za utaju 29 miliona evra... U zatvoru su i neki članovi takozvane solunske mafije koja je zloupotrebljavala poreske brojeve građana, dvojica poznatih novinara koji su oštetili državu za „skromnih” stotinak hiljada i vlasnici kladionica na hipodromima koji su navodno državu oštetili za 12,5 miliona evra.

Na spisku osumnjičenih i uhapšenih je i mnogo poreskih službenika, zaposlenih u bankama, čak i sudija. Očigledno, uzrok celog problema neplaćanja poreza jeste pre svega korupcija koja je zahvatila sve sfere života i sa kojom će biti teško izboriti se jer je praksa pokazala da su u ove skandale umešani i mnogi političari. Mnogi od njih su se izvukli jer im je zakon omogućio da njihova krivična dela učinjena u nekoj prethodnoj vladi jako brzo zastarevaju.

Međutim, skandal koji se tek razmotava prevazilazi sve granice. Grčki javni tužilac za ekonomska pitanja pokrenuo je pred Vrhovnim sudom istragu zbog, kako se kaže, „mahinacija sa ekonomskim statističkim podacima u poslednje dve godine”. Tužilac raspolaže podacima da je nacionalna statistička služba Elstat tokom 2009. i 2010. godine pod pritiskom tadašnje vlade Jorgosa Papandreua, a u političke svrhe, planski prikazala veći budžetski deficit.

Taj rekordni deficit od 15,8 odsto je, zatim, izazvao krizu u odnosima Grčke i EU, lišio zemlju mogućnosti izlaska na međunarodno tržište kapitala i prinudio vladu da se obrati EU za ekonomsku pomoć u zamenu za drastične mere štednje i smanjenje javne potrošnje.

Opoziciona Nova demokratija, koja je sada sastavni deo koalicione vlade, ali je za svog mandata na čelu sa Kostasom Karamanlisom, takođe, bila optuživana za falsifikovanje ekonomskih pokazatelja, sada insistira na istrazi. Nevolja je što se ovaj politički skandal rasplamsava pred očima međunarodne javnosti u momentu kada Atina sa strepnjom iščekuje epilog pregovora sa „trojkom” međunarodnih kreditora i privatnim poveriocima koji rešavaju sudbinu Grčke –novi kredit ili bankrot, već u martu.