Radost i briga u domu Stojkovića

SMEDEREVO – U dom porodice Stojković, iz Smedereva, uoči Srpske nove godine stigla je i treća beba, jedna od trojki rođenih 17. oktobra prošle godine. Mala Milica, koja je na svet došla sa svega 900 grama, do pre nekoliko dana bila je u bolnici, pod lekarskim nadzorom. Sada ima dva kilograma i 200 grama i pridružila se bratu Lazaru koji je pri rođenju čitav kilogram bio teži od nje, kao i sestri Mariji koja je u dom Stojkovića došla 25. decembra.
Smederevske trojke su rođene zahvaljujući upornosti supružnika Slavice i Zlatka, koji su se nakon dužeg lečenja odlučili za veštačku oplodnju.

– Pet godina je trajala naša borba da imamo potomstvo. Nema šta nismo pokušali, lečila sam se, uzimala razne terapije, išla u bolnicu i privatno, čak smo na kraju, u očaju, išli i kod nekih baba koje, navodno, mogu da pomognu. Pomogao nam je tek profesor Nebojša Radunović iz Beograda, kome smo beskrajno zahvalni – kaže majka Slavica.

Stojkovići ne kriju sreću što je cela porodica konačno na okupu, ali njihove brigu tek počinju.

U nedovršenoj kući od stotinak kvadrata sada živi jedanaest duša. Pored Slavice, Zlatka i njihovih trojki, u kući pod pločom koja propušta vlagu žive i Zlatkovi roditelji i četvoročlana porodica njegovog brata Branislava.

Pored teških stambenih uslova, Stojkovići jedva sastavljaju kraj sa krajem. Slavica ne radi, Zlatkova plata jedva da pokriva troškove za hranu, a o potrebama pridošlica da ne govorimo. Para nema za lekove, prehranu za bebe, vitamine, pelene... Bebe moraju uskoro u Beograd na kontrolu, a put je prilično skup. Ako tome dodamo da su Stojkovići silan novac potrošili dok su pokušavali da dobiju porod, priča je jasnija. Zlatko i Slavica ne mogu da se oslone na bližnje, jer brat Branislav jedva prehranjuje svoju porodicu, dok njihov otac koji ima malu penziju ne zna kome pre da pomogne. U ovoj kući, i pored svega, ne nedostaju optimizam i radost zbog rođenja dece. Ali...

– Ne rađaju se trojke svaki dan. Ništa ne može da pomuti našu sreću zbog ove dečice. Ipak, moram da kažem da se niko iz opštine nije setio da nam pomogne, ni ruku da nam pruži kao podršku. Iako smo svu dokumentaciju predali i obećana nam je jednokratna pomoć od 140.000 dinara, do sada ni dinar nismo dobili. Tražili su dodatnu dokumentaciju i očekujemo do kraja meseca da nam nešto isplate, ali je žalostan taj odnos prema deci i natalitetu. Sve je samo jedna obična priča i čista politika – očajan je otac Zlatko.