Rusi grade Banatski Dvor

Najava prvog čoveka "Srbijagasa" Miloša Milankovića da bi ovo javno preduzeće za završetak podzemnog skladišta gasa "Banatski Dvor" pomoć moglo da potraži od ruskog "Gasproma", a da prethodno nije raspisan ni tender za ovaj posao, zatekla je juče i nadležne u Ministarstvu rudarstva i energetike.
– Ministarstvo energetike je do sada potpisalo jedino ugovor sa "Naftagasom" da se završi prva faza gradnje podzemnog skladišta gasa "Banatski Dvor". Za to je iz Nacionalnog investicionog plana izdvojeno 11,3 miliona evra, rekao je Milutin Prodanović, pomoćnik ministra za gas, napominjući da ne zna da li je "Srbijagas" u međuvremenu nešto dogovarao sa ruskim "Gaspromom", te da zato računa na njihovu pomoć od 70 do 80 miliona evra.

Nema iznenađenja

Na pitanje da li je ikada potpisan neki dokument koji bi obavezivao "Srbijagas" da pomoć potraži baš od "Gasproma", Prodanović kaže da takvih saznanja nema i da je za ovaj posao interesovanje pokazao veliki broj kompanija – od mađarskog MOL-a do "Fransgasa" i "Gasproma". Poslednjih dana, kako se saznaje, razgovori se vode i sa predstavnicima, "Ju-Es stila" koji bi na ovaj način da sebi obezbede sigurno snabdevanje ovim ekološkim energentom budući da su jedan od najvećih potrošača gasa.

Upućeni u celu priču kažu da prvi čovek "Srbijagasa" izjavu o "Gaspromu" ne bi mogao da da na svoju ruku a da pri tom nije dobio zeleno svetlo Ministarstva privrede i Ministarstva energetike. Bez njihove saglasnosti, naime, ne može biti izabran strateški partner za "Banatski Dvor", no izjavu Milankovića znalci sada povezuju i s tim što su upravo ta dva ministarstva otezala sa davanjem saglasnosti da se "Banatski Dvor" još početkom prošle godine izdvoji iz "Srbijagasa" kao posebno preduzeće i da se, potom, raspiše tender za strateškog partnera.

Ulazak ruskog "Gasproma" u posao gradnje "Banatskog Dvora" još manje može da čudi ako se zna da će upravo ova kompanija preko "Jugorosgasa" graditi i magistralni gasovod Niš–Dimitrovgrad čiji se početak radova očekuje ove godine.

U "Srbijagasu" su "Politici" juče potvrdili da je "Gasprom" javno "prozvan" po logici stvari, jer je "Srbijagas" s njim osnovala zajedničku firmu "Jugorosgas" gde je ruska strana većinski vlasnik i ima 75 odsto kapitala a srpska 25. Kad se to ima u vidu, pojašnjavaju u "Srbijagasu", prirodno je da se posao prvo ponudi zajedničkom partneru, a budući da je ruska strana odavno pokazala interesovanje za "Banatski Dvor", onda je to i razlog više da "Srbijagas" upravo i računa na njih.

Još dok je gasna linija bila u sastavu NIS-a priželjkivalo se da u ceo posao uđe upravo ruski "Gasprom", kao najveći snabdevač gasom. Razgovori na tu temu vodili su se još kada se dogovarao način izmirivanja klirinškog duga, kao i plaćanje potraživanja za gas koja su u to vreme iznosila oko 188 miliona dolara. "Gasprom" je tada predložio da 50 miliona kao svoj ulog položi za završetak "Banatskog Dvora" tako da, zapravo, nema iznenađenja što je za ovako veliku investiciju "viđen" upravo "Gasprom".

Velika korist

Bilo kako bilo, sigurno je to da je Srbiji rezervoar gasa na koji se čeka gotovo tri decenije – preko potreban. Završetkom prve faze gradnje Srbija bi već naredne zime mogla da povuče prve količine gasa iz "Banatskog Dvora" ukupnog kapaciteta 850 miliona kubika. Prvih 11,3 miliona iskoristiće se za tehničke poslove, nakon čega može da se krene sa upumpavanjem plina u takozvani gasni jastuk.

Završetkom samo prve faze radova u rezervoar bi dnevno moglo da se upumpa milion kubika gasa, potvrđuju u Javnom preduzeću "Srbijagas".

Do sada je u gradnju najvećeg skladišta gasa u ovom delu Evrope uloženo oko 13 miliona evra. Ovim novcem napravljeno je sedam bušotina za utiskivanje gasa. Istovremeno su pravljeni i vodovi koji služe za  izvlačenje gasa i završena gradnja cevnog mosta koji povezuje podzemni i nadzemni deo skladišta, što je sve omogućilo da se nazru konture prvog srpskog rezervoara za gas.

Radovi na gasovodu koji spaja podzemno skladište sa sabirnom stanicom su pri kraju i u toku je njihovo povezivanje. Skladište se gradi  na mestu na kom se inače dugo eksploatisao gas. U prvoj fazi u podzemno skladište moglo da bi se upumpa 300 miliona kubika, a s obzirom na to da je Srbiji potrebno između 150 i 200 miliona kubika ostatak bi mogao da se prodaje. "Banatski Dvor" bi, sem toga, mogao da služi i kao regionalno skladište gasa za BiH, Bugarsku i okolne zemlje koje dele sudbinu Srbije, odnosno nemaju sopstveni rezervoar.

U drugoj fazi gradnje došlo bi do povećanja postojećih kapaciteta sa 300 na 500 miliona kubika, a u trećoj, završnoj, na 850 miliona. Inače, lokacija u Banatskom Dvoru je izabrana zbog blizine velikih potrošača i činjenice da je baš tu radi izgradnje skladišta prekinuta eksploatacija gasa 1989. godine i pri tom zarobljeno 830 miliona kubika gasa predviđenog da bude "vazdušno jastuče". U tom jastučetu će, inače,  zauvek ostalo zamrznuto gasa u vrednosti od oko 100 miliona dolara.