Руси граде Банатски Двор

Најава првог човека "Србијагаса" Милоша Миланковића да би ово јавно предузеће за завршетак подземног складишта гаса "Банатски Двор" помоћ могло да потражи од руског "Гаспрома", а да претходно није расписан ни тендер за овај посао, затекла је јуче и надлежне у Министарству рударства и енергетике.
– Министарство енергетике је до сада потписало једино уговор са "Нафтагасом" да се заврши прва фаза градње подземног складишта гаса "Банатски Двор". За то је из Националног инвестиционог плана издвојено 11,3 милиона евра, рекао је Милутин Продановић, помоћник министра за гас, напомињући да не зна да ли је "Србијагас" у међувремену нешто договарао са руским "Гаспромом", те да зато рачуна на њихову помоћ од 70 до 80 милиона евра.

Нема изненађења

На питање да ли је икада потписан неки документ који би обавезивао "Србијагас" да помоћ потражи баш од "Гаспрома", Продановић каже да таквих сазнања нема и да је за овај посао интересовање показао велики број компанија – од мађарског МОЛ-а до "Франсгаса" и "Гаспрома". Последњих дана, како се сазнаје, разговори се воде и са представницима, "Ју-Ес стила" који би на овај начин да себи обезбеде сигурно снабдевање овим еколошким енергентом будући да су један од највећих потрошача гаса.

Упућени у целу причу кажу да први човек "Србијагаса" изјаву о "Гаспрому" не би могао да да на своју руку а да при том није добио зелено светло Министарства привреде и Министарства енергетике. Без њихове сагласности, наиме, не може бити изабран стратешки партнер за "Банатски Двор", но изјаву Миланковића зналци сада повезују и с тим што су управо та два министарства отезала са давањем сагласности да се "Банатски Двор" још почетком прошле године издвоји из "Србијагаса" као посебно предузеће и да се, потом, распише тендер за стратешког партнера.

Улазак руског "Гаспрома" у посао градње "Банатског Двора" још мање може да чуди ако се зна да ће управо ова компанија преко "Југоросгаса" градити и магистрални гасовод Ниш–Димитровград чији се почетак радова очекује ове године.

У "Србијагасу" су "Политици" јуче потврдили да је "Гаспром" јавно "прозван" по логици ствари, јер је "Србијагас" с њим основала заједничку фирму "Југоросгас" где је руска страна већински власник и има 75 одсто капитала а српска 25. Кад се то има у виду, појашњавају у "Србијагасу", природно је да се посао прво понуди заједничком партнеру, а будући да је руска страна одавно показала интересовање за "Банатски Двор", онда је то и разлог више да "Србијагас" управо и рачуна на њих.

Још док је гасна линија била у саставу НИС-а прижељкивало се да у цео посао уђе управо руски "Гаспром", као највећи снабдевач гасом. Разговори на ту тему водили су се још када се договарао начин измиривања клириншког дуга, као и плаћање потраживања за гас која су у то време износила око 188 милиона долара. "Гаспром" је тада предложио да 50 милиона као свој улог положи за завршетак "Банатског Двора" тако да, заправо, нема изненађења што је за овако велику инвестицију "виђен" управо "Гаспром".

Велика корист

Било како било, сигурно је то да је Србији резервоар гаса на који се чека готово три деценије – преко потребан. Завршетком прве фазе градње Србија би већ наредне зиме могла да повуче прве количине гаса из "Банатског Двора" укупног капацитета 850 милиона кубика. Првих 11,3 милиона искористиће се за техничке послове, након чега може да се крене са упумпавањем плина у такозвани гасни јастук.

Завршетком само прве фазе радова у резервоар би дневно могло да се упумпа милион кубика гаса, потврђују у Јавном предузећу "Србијагас".

До сада је у градњу највећег складишта гаса у овом делу Европе уложено око 13 милиона евра. Овим новцем направљено је седам бушотина за утискивање гаса. Истовремено су прављени и водови који служе за  извлачење гаса и завршена градња цевног моста који повезује подземни и надземни део складишта, што је све омогућило да се назру контуре првог српског резервоара за гас.

Радови на гасоводу који спаја подземно складиште са сабирном станицом су при крају и у току је њихово повезивање. Складиште се гради  на месту на ком се иначе дуго експлоатисао гас. У првој фази у подземно складиште могло да би се упумпа 300 милиона кубика, а с обзиром на то да је Србији потребно између 150 и 200 милиона кубика остатак би могао да се продаје. "Банатски Двор" би, сем тога, могао да служи и као регионално складиште гаса за БиХ, Бугарску и околне земље које деле судбину Србије, односно немају сопствени резервоар.

У другој фази градње дошло би до повећања постојећих капацитета са 300 на 500 милиона кубика, а у трећој, завршној, на 850 милиона. Иначе, локација у Банатском Двору је изабрана због близине великих потрошача и чињенице да је баш ту ради изградње складишта прекинута експлоатација гаса 1989. године и при том заробљено 830 милиона кубика гаса предвиђеног да буде "ваздушно јастуче". У том јастучету ће, иначе,  заувек остало замрзнуто гаса у вредности од око 100 милиона долара.