Novi Magazin u nedelju 5. februara

POD LUPOM: GDE BACITI ELEKTRONSKI OTPAD

Kupovina sa kaucijom

Kako se otarasiti televizora, mobilnog telefona, kompjutera, fotoaparata, frižidera, štedljive sijalice, pegle, ili nekog drugog uređaja kada postane neupotrebljiv? Zašto je opasno ako završe pored puta, u potoku ili kontejneru za smeće?

Svake godine globalni e-otpad povećava se za 50 miliona tona, a svakog sata odloži se oko 4.000 tona e-otpada

Različite vrste e-otpada sadrže oko 60 odsto metala, 30 odsto plastike i manje od 10 odsto stakla. Samim time, e-otpad predstavlja dobar izvor različitih materijala – sirovina koje su sve manje dostupne iz prirode. Kod nas se reciklira 90 odsto gvožđa, aluminijuma 95 odsto, papira skoro 100 posto, dok su ambalaža novijeg doba i e-otpad tek u začetku sa oko 10 odsto, kaže Nebojša Vraneš, direktor „SET-recikliže” iz Beograda.

Pored očigledne koristi od sakupljanja i reciklaže „e-otpada” tu je i zahtev EU po kome bi Srbija trebalo da prikupi četiri kilograma ovog otpada po stanovniku godišnje, a u protekloj godini bilo je svega 400 grama (poređenja radi: u Švedskoj i do 12 kilograma!).

– Da bismo ljudima olakšali da se odgovorno ponašaju počeli smo da proizvodimo namenske kontejnere, veće, manje, metalne, plastične i drvene koje besplatno ustupamo pravnim licima kao i skupštinama stanara. U ovom trenutku žitelji Beograda e-otpad mogu da odlože na više mesta: TC Ušće, TC Merkur, ispred novobeogradske Opštine, u dvorištu škole „Stefan Dečanski” (ulaz iz Tiršove). Najveći problem je što kompetentne institucije s mukom ili nikako ne izdaju dozvole za postavljanje kontejnera za ovu vrstu otpada, inače bismo pojačali mrežu. Takođe, a na štetu građana, ne postoji saradnja između nas reciklera i javno komunalnih preduzeća – kažeNenad Marković, inženjer ekologije u „BiS Reciklažnom centru”uz podsećanje da su prošle godine započeli akcije: „Velika dela mog malog sela” i „Ekološke veštine naše opštine” po celoj Srbiji, a daće ih ove godine pojačati.

Ista firma je odlučila da otvorio Muzej e-otpada, na šta ih je, kažu, podstakla i statistika, ali i interesovanje đaka koji, prilikom posete reciklažnom centru, ne mogu da se načude izgledu magnetofona trakaša, flopija, prvih mobilnih telefona.... A Udruženje građana „Komšija” je organizovano tako da na poziv dolazi na kućnu adresu i bez naknade odvozi otpad na reciklažu ovlašćenom recikleru sa teritorije opštine Novi Sad, SremskiKarlovci i Irig.

Piše Slavica Berić

------------------------------------------------------------------

Opasan po zdravlje

Malo je poznato koje sve zlo može da nas snađe ako se e-otpad ne zbrine pravilno, od snažne i iznenadne eksplozije, pa do štetnog uticaja na genetiku ljudi što ozbiljno ugrožava naredne generacije.

Olovo uzrokuje oštećenje centralnog i perifernog nervnog sistema,bubrega, kardiovaskularnog sistema i reproduktivnih organa a nalazi se u monitorima i štampanim pločama.

Kadmijum je kancerogen, oštećuje bubrege, izaziva anemiju i bolesti kostiju. Nalazi se u raznim čipovima, a takođe je i stabilizator za plastiku.

Berilijum se zbog svojih svojstava (dobar provodnik i nemagnetičan) koristi u matičnim pločama. Klasifikovan je kao kancerogen, jer uzrokuje rak pluća.

Živa može prouzrokovati oštećenja raznih organa, uključujući mozak i bubrege. Najopasnije je ako se voda zagadi živom koja se lako taloži u živim organizmima i putem lanca ishrane, najčešće preko ribe, stiže do čoveka. Koristi se u LCD ekranima, mobilnim uređajima, termostatima i dr.

Šestovalentni hrom koristi se u zaštiti od korozije. Lako se apsorbuje u ćelijama i može uzrokovati oštećenja DNK i razne alergije.

--------------------------------------------------------------

Ne samo o poslu: Biljana Vilimon

Grešnica na crvenom tepihu

Improvizacija je nešto što ovu umetnicu vodi kroz život. U slikarstvu, u odevanju, pa i u kuvanju. Svoju kreativnost široj javnosti pokazala je i u autorskim emisijama na malom ekranu

Iz vremena „Galerije tajni“ Biljana pamti jednu slatku, provokativnu priču.  

– Oko ponoći, na kraju emisije u kojoj sam imala zlatne cipele, štosa radi, rekla sam da sam jednu cipelicu izgubila. Ko je pronađe, da mi je pošalje. Posle nedelju dana na moja vrata zvoni nepoznati mladić sa ogromnim zlatnim paketom u rukama. Ovo je za vas, kaže. Otvorim, a unutra prelepa zlatna „Polinijeva“ čizma. I u njoj pisamce. Najlepše koje sam dobila, sa napomenom da se javim na telefon „taj i taj“, ako mi čizma ne paše. U potpisu – jedan čuveni gospodin. Počnem da mucam na sekretarici i nekako uspem da sročim da bih želela da otkupim drugu čizmu. Naravno, on se javio i rekao da ne mogu da je otkupim, ali može da mi je pokloni, samo da znam da ta čizma ostaje zauvek njegova. Tako sam ih godinama šetala, znajući da jedna nije moja.

U vreme sankcija i mraka, kad nije bilo automobila na ulici taj gospodin „Iks” po mene je slao najnoviji „bentli”. Odlazili smo na najlepše večere i doživela sam toliko prijatnih trenutaka. To nije bilo udvaranje. To je bilo nešto mnogo lepše. U tim susretima bilo je erotike. Čizme sam sačuvala kao suvenir, mada onu drugu nikada nisam otkupila. On je kasnije otišao daleko odavde, i sreli smo se ponovo posle mnogo godina... – zagonetna je Biljana.

Piše Dana Stanković

----------------------------------------------------

Porodični lekar

Prija, ali ne leči

Reiki metod pomaže uspostavljanju duhovnog blagostanja i ublažava simptome više desetina bolesti. Kako se sprovodi ova energetska terapija i kada je delotvorna

Reiki je registrovan kao metod za unapređenje zdravlja. Nije isceliteljska metoda. Iako ne leči, može da pomogne u uspostavljanju kontrole životne energije i značajno olakša život i bolesnima i zdravima.

– Terapeut može da pomogne klijentu da izbalansira energiju, probudi svetlo duše koje je utihnulo, da bi ponovo osvojio sopstveno „Ja”, budući da svaka osoba pojedinačno najbolje zna šta je za nju stvarno dobro. Nažalost, najveći broj osoba traži pomoć sa strane, oslanjajući se na druge, ili lekara. Ta pomoć je trenutna i zato reiki praktikant osim tretmana sprovodi i svojevrsni povratak sebi – kaže dr Mirjana Mićović, pedijatar u Domu zdravlja „Stari grad”, sertifikovani reiki terapeut i učitelj sa respektabilnom dozvolom Ministarstva zdravlja.

Prema reikiju je vrlo važno naučiti živeti u sadašnjem trenutku. Za to postoji pet principa koji se kroz svakodnevnu praksu posmatraju kao oblik lične terapije. U sadašnjem trenutku ne postoje negativna predviđanja „šta će biti”, strepnja i nemir koji narušavaju energetski balans. Onaj ko razmišlja „sada i ovde“ sa sopstvenim energetskim potencijalom zna da se 90 odsto onoga zbog čega se najčešće strahuje i brine nikada ne dogodi. Za energiju neke osobe važni su i drugi, pa i njihovo zadovoljstvo. Energetski potencijal se prenosi i na buduće generacije, jer „kad deda jede kiselo grožđe unucima trnu zubi”, podseća dr Mićović.

Piše Vera Bošković

-----------------------------------------------------

Bezgranična vernost

Kad je pas čoveku – čovek

Ovih dana u Beogradu se prepričava dirljiva priča o Saimu Sinaniju, radniku Gradske čistoće koji već dve i po godine svakodnevno druguje sa kerušom Roki. Slična priča o čoveku i psu prepričava se već decenijama u Tokiju

Spomenik vernosti: Hačiko pas sa Šibuja stanice

U prestonici Japana, blizu ulaza u metro stanicu Šibuja, nalazi se lepa mesingana statua psa rase akita - spomenik „vernom psu Haćiku”. Haćiko je bio oštenjen 10. novembra 1923. godine na jednoj farmi blizu grada Odate. Naredne godine  se sa svojim vlasnikom, univerzitetskim profesorom Hidesaburo Uenom, preselio u Tokio. Svakog jutra pas je ispraćao profesora na posao, a svake večeri ga je sačekivao u blizini Šibuja metro stanice. Ovaj ritual ponavljao se sve do jednog dana maja meseca 1925. godine, kada profesor Ueno posle posla, nije prošao uobičajenom rutom do svoje kuće...

 Piše Sonja Lapatanov

----------------------------------------------------------

ZANIMLjIVA SRBIJA

„Rašino selo” – prva stanica u Rudovcima

Radoje Stanojlović je u srcu kolubarske Šumadije na jednom mestu napravio vajat, kačaru, mlekaru, ali i prvi hotel za konje, ipak interesantna je njegova ideja o vraćanju u zavičaj

Luksuzni smeštaj za konje

Ktitor „Rašinog sela” dobro je znao da onaj ko zaboravi svoje poreklo više ne postoji. Ova misao bila je njegova ideja vodilja dok je gradio jedinstven kompleks, koji je spoj tradicionalnih i savremenih vrednosti srpske istorije i kulture. „Rašino selo” u centru sela Rudovci, koje se nalazi u srcu kolubarske Šumadije, svakog posetioca vraća neprolaznim vrednostima srpske tradicije.

Ovaj uspešan poslovni čovek, rođen u susednom selu Darosava, odrastao je u Rudovcima, a školovao se u Americi. Tamo doduše i danas živi i radi kao profesor ekonomije na univerzitetu u San Dijegu.

- Zašto sam napravio hotel za konje? Zato što su oni korišćeni u našim selima, pa tu treba i da ostanu. Osim toga, kada Italijani, Nemci, Austrijanci dođu sa konjima, gde će da ih ostave? Neće valjda da pasu beogradsku travu! – kaže Raša.

Piše Zorica Gligorijević