Petak, 01.07.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Pravda za streljanog oca

Породица Мереиј: супруга Ема, син Стеван, кћер Ема (добила одштету) и Стеван, кога су 1944 убили партизани, у позадини су калфе који су радили у њиховој фирми Фото из приватне архиве Мартона Матушке

Sombor – Emi Zađvi (77) država Srbija treba da isplati 730.000 dinara na ime nadoknade nematerijalne štete koju je pretrpela nakon što su joj 1944. godine partizani ubili oca Stevana Mereija.

Prema saznanjima „Politike“, ovo je prvi slučaj u našem pravosuđu da je porodici žrtve partizanske vlasti dosuđena nadoknada na ime duševnih patnji. Presuda koju je u parničnom odeljenju Osnovnog suda u Somboru donela sudija Vesna Vojinović još nije pravosnažna, ali po njenom stupanju na snagu država ima 15 dana da Emi Zađvi isplati odštetu.

– Zadovoljan sam presudom, kao i moja majka, i zahvalan sudiji što je imala hrabrosti da donese ovakvu odluku – kaže za „Politiku“ dr Tibor Zađva, Emin sin i unuk nastradalog Stevana Mereija.

Ema Zađva je 21. aprila 2010. godine podnela tužbu Osnovnom sudu u Somboru protiv Ministarstva finansija Republike Srbije tražeći da joj se vrati celokupna imovina ubijenog oca i isplati nematerijalna šteta zbog njegovog ubistva 11. decembra 1944. godine. Zahtev za nadoknadu imovine oduzete od Stevana Mereija sud je odbacio kao nenadležan jer će zahteve u postupku restitucije rešavati Agencija za restituciju. Na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog smrti bliske osobe, Emi Zađvi dosuđeno je 400.000 dinara, na ime pretrpljenog straha 100.000 dinara, a 250.000 dinara na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede časti i ugleda.

Osnov za zahtev za odštetu bila je presuda Okružnog suda u Somboru od 4. decembra 2007. godine kojom je rehabilitovan Stevan Merei. To je bio početak skidanja ljage sa imena žrtve, ali i čitave porodice.

Stevan Merei je, prema iskazu ćerke Eme, bio dobrostojeći zanatlija u Somboru, u svojoj saračkoj radnji zapošljavao nekoliko radnika, bio donator somborske bolnice, fudbaler, a porodica je raspolagala i vinogradima u okolini grada. U razgovoru za „Politiku“ dr Tibor Zađva ponavlja sećanja svoje majke da je njen otac Stevan Merei reagovao odmah po ulasku mađarskih okupacionih vlasti jer je čuo da streljaju, pa da su stradali i neki njegovi poznanici.

I u sudskom postupku za rehabilitaciju, te ponovo za odštetu, ponovljena je priča o tome kako je Stevan Merei kod mađarske fašističke vojske garantovao za svoje komšije Srbe da nemaju oružje. Prema iskazu svedoka, tokom prvih meseci po ulasku okupacione vojske spasao je nekoliko desetina svojih komšija Srba, garantujući za njih svojim životom i svojom imovinom. Nije ustuknuo ni kada je oficir mađarske okupacione vojske Tibor Baroti rekao da će i on biti streljan ukoliko u nekoj od kuća u kojima žive Srbi pronađu oružje.

Po ulasku partizanske vojske, odazvao se pozivu da otvori svoju zanatsku radnju i popravlja amove potrebne za vojsku. Ema Zađva tada je bila desetogodišnja devojčica i ništa nije naslućivalo da će doći do tragedije koja će joj preokrenuti život.

– Majka se živo seća da su jednoga dana u decembru, dok je sedela s ocem u kuhinji, zakucali dvojica mladih partizana i pozvali Stevana da im pomogne da izvuku zaprežna kola iz blata. Još su mu rekli da ne ponese kaput jer će se odmah vratiti. Dok je otac odlazio, još jednom se okrenuo i mahnuo joj. To je bilo poslednji put kada ga je videla – kaže Tibor Zađva.

Prema iskazima svedoka, Stevan Merei streljan je 11. decembra 1944. godine na Staparskom putu, a da se ne zna ni zbog čega, niti da li je postojala neka presuda. Porodica je dugo odbijala da prihvati tu činjenicu. Nakon nestanka glave kuće, rešenjem Sreskog narodnog suda konfiskovana im je celokupna imovina, a Ema, njen brat i majka nastavili su da žive pod ljagom saradnika okupatora, što je dovelo do toga da je cela porodica izopštena iz društvene zajednice. Ema je to naročito teško doživela u školi. Porodica je tek šezdesetih godina dobila pasoš.

Kada su početkom devedesetih godina prošlog veka počela ratna neprijateljstva na tlu bivše Jugoslavije, kod Eme Zađve to je probudilo loša sećanja i ona je sa sinom otišla da živi u Mađarskoj. Prema rečima dr Tibora Zađve, žive veoma skromno, i jedna mađarska fondacija im je pomogla da snose troškove pokretanja sudskog postupka i dolaska na ročišta u Somboru.

Aleksandra Isakov

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.