Strah Merkelove od „francuskog virusa”

„Zbogom kraljice” je naslov filma kojim je otvoren „Berlinale”, što je nemačke komentatore navelo da se pitaju da li su organizatori festivala premijernu predstavu posvetili – kancelarki Angeli Merkel?

Tematska orijentacija „Berlinala”, društvena previranja nekad i danas, idu na ruku rastućem uverenju Nemaca da promene izvesno predstoje. Posle izbora.

Posmatrano iz ugla vladajuće demohrišćansko-liberalne koalicije, glavna dilema je da li će se opozicioni socijaldemokrati i levica povesti za primerom francuskog predsedničkog kandidata Fransoa Olanda.

Rast popularnosti francuskog socijaliste, potvrđen aktuelnim analizama, temelji se na obećanjima da će u slučaju pobede naložiti raspisivanje referenduma o politici štednje koju kancelarka Merkel i francuski predsednik Nikola Sarkozi nameću Evropi.

Poreske olakšice i unapređenje sistema socijalne bezbednosti alternative su planu stroge štednje i odricanja.

Savetnici Merkelove neumorno ukazuju na mogućnost da opozicija u Nemačkoj svoju izbornu taktiku odredi u skladu sa rezultatima predsedničkih izbora u Francuskoj.

Kampanjska sučeljavanja vlade sa opozicionim taborima, kaže se, bila bi osuđena na neuspeh pri samom pomenu izbegavanja štednje – konkretizovani primer francuskog puta odneo bi prevagu u izbornoj trci.

Na nezadovoljstvo Merkelove i njenog štaba, nemačka opozicija već je krenula Olandovim stopama. Pokrenuta je ofanziva na ekonomskom i političkom planu.

„Nemcima u bogatoj Nemačkoj ne cvetaju ruže” naslov je najčitanije analize u minulih šest meseci, sprovedene po nalogu socijaldemokrata, Zelenih i njima naklonjenih medija. Na osnovu podataka nadležnih ministarstava, Nemačka je jedina država u Evropi koja od izbijanja ekonomske krize do danas beleži stopu ekonomskog rasta.

Standard prosečnog domaćinstva istovremeno opada. Raskorak između realne vrednosti plate i rasta inflacije u minule dve godine iznosi u Nemačkoj minus 4,5 odsto. Izuzetak predstavlja 5.000 najbogatijih nemačkih domaćinstava, čiji je dohodak porastao u proseku za 50 odsto. U svim ostalim zemljama EU, uključujući i Grčku, kao i u takozvanim pridruženim ekonomijama poput Švajcarske i Norveške, zabeležen je rast kupovne moći: od Austrije (+2,7 odsto) do Norveške (+25 odsto).

Na drugoj strani, pokrenuta je rasprava o legitimnosti podrške Merkelove Sarkoziju u izbornoj kampanji. „Merkelovoj ustav ne brani angažman u korist stranog državnika, ukoliko ne nastupa kao šef nemačke vlade, već kao funkcioner ideološki srodne stranke”, smatra vodeći ustavno-pravni stručnjak, profesor Slobodnog univerziteta u Berlinu Tanja Berzel.

„Sa druge strane, time je otvoreno pitanje kako bi se takvo zalaganje odrazilo na francusko-nemačke odnose ukoliko na izborima pobedi Fransoa Oland”.

Nedodirljivost Merkeleove u ulozi privrednog kapetana doveli su u pitanje i pripadnici svetske elite industrijalaca. U njihovo ime oglasio se Armin Štajnbah, jedan od vodećih stručnjaka Svetske trgovinske organizacije, stalni savetnik u nekoliko nemačkih ministarstava i redovni učesnik sastanaka Bilderberg grupe – privatne organizacije moćnika koja vuče nevidljive konce u ekspanziji globalizma.

U prilogu za nedeljnik „Cajt” Štajnbah je obrazložio svoj lični stav: „Umesto da zagovara štednju širom Evrope, da aktivno učestvuje u izbornoj kampanji drugog evropskog kočničara (Sarkozija), kancelarka bi trebalo da porazmisli o inicijativi industrijske obnove na kontinentu. Inicijativa bi podrazumevala ulaganja umesto štednje na najširem planu – od ulaganja u nove sisteme obrazovanja i obučavanja, do investicija u obećavajuće inovacije”.

Miloš Kazimirović