Страх Меркелове од „француског вируса”

„Збогом краљице” је наслов филма којим је отворен „Берлинале”, што је немачке коментаторе навело да се питају да ли су организатори фестивала премијерну представу посветили – канцеларки Ангели Меркел?

Тематска оријентација „Берлинала”, друштвена превирања некад и данас, иду на руку растућем уверењу Немаца да промене извесно предстоје. После избора.

Посматрано из угла владајуће демохришћанско-либералне коалиције, главна дилема је да ли ће се опозициони социјалдемократи и левица повести за примером француског председничког кандидата Франсоа Оланда.

Раст популарности француског социјалисте, потврђен актуелним анализама, темељи се на обећањима да ће у случају победе наложити расписивање референдума о политици штедње коју канцеларка Меркел и француски председник Никола Саркози намећу Европи.

Пореске олакшице и унапређење система социјалне безбедности алтернативе су плану строге штедње и одрицања.

Саветници Меркелове неуморно указују на могућност да опозиција у Немачкој своју изборну тактику одреди у складу са резултатима председничких избора у Француској.

Кампањска сучељавања владе са опозиционим таборима, каже се, била би осуђена на неуспех при самом помену избегавања штедње – конкретизовани пример француског пута однео би превагу у изборној трци.

На незадовољство Меркелове и њеног штаба, немачка опозиција већ је кренула Оландовим стопама. Покренута је офанзива на економском и политичком плану.

„Немцима у богатој Немачкој не цветају руже” наслов је најчитаније анализе у минулих шест месеци, спроведене по налогу социјалдемократа, Зелених и њима наклоњених медија. На основу података надлежних министарстава, Немачка је једина држава у Европи која од избијања економске кризе до данас бележи стопу економског раста.

Стандард просечног домаћинства истовремено опада. Раскорак између реалне вредности плате и раста инфлације у минуле две године износи у Немачкој минус 4,5 одсто. Изузетак представља 5.000 најбогатијих немачких домаћинстава, чији је доходак порастао у просеку за 50 одсто. У свим осталим земљама ЕУ, укључујући и Грчку, као и у такозваним придруженим економијама попут Швајцарске и Норвешке, забележен је раст куповне моћи: од Аустрије (+2,7 одсто) до Норвешке (+25 одсто).

На другој страни, покренута је расправа о легитимности подршке Меркелове Саркозију у изборној кампањи. „Меркеловој устав не брани ангажман у корист страног државника, уколико не наступа као шеф немачке владе, већ као функционер идеолошки сродне странке”, сматра водећи уставно-правни стручњак, професор Слободног универзитета у Берлину Тања Берзел.

„Са друге стране, тиме је отворено питање како би се такво залагање одразило на француско-немачке односе уколико на изборима победи Франсоа Оланд”.

Недодирљивост Меркелеове у улози привредног капетана довели су у питање и припадници светске елите индустријалаца. У њихово име огласио се Армин Штајнбах, један од водећих стручњака Светске трговинске организације, стални саветник у неколико немачких министарстава и редовни учесник састанака Билдерберг групе – приватне организације моћника која вуче невидљиве конце у експанзији глобализма.

У прилогу за недељник „Цајт” Штајнбах је образложио свој лични став: „Уместо да заговара штедњу широм Европе, да активно учествује у изборној кампањи другог европског кочничара (Саркозија), канцеларка би требало да поразмисли о иницијативи индустријске обнове на континенту. Иницијатива би подразумевала улагања уместо штедње на најширем плану – од улагања у нове системе образовања и обучавања, до инвестиција у обећавајуће иновације”.

Милош Казимировић