Podvig samoniklih

TEMA DANA

Naš sport je jedan od živih primera u svetu da nije sve u novcu. Uspesi su mnogo veći od gubera koji im je namenjen da se protegnu.

Na drugom kraju su sportske velesile s prepunim kasama. Ali, i bogati jadikuju. U Velikoj Britaniji je uključena uzbuna zbog posrtanja njenog ponosa atletike. Sjedinjene Američke Države je u jednom trenutku snašlo da, prvi put od kada je uvedena rang-lista Ženskog teniskog udruženja (1975), osnovanog na njihovom tlu, u Hjustonu, nemaju igračicu među deset najboljih.

Istina da je prekinuta nadmoć koju su uspostavljale Kris Evert, Trejsi Ostin, Martina Navratilova, Dženifer Kaprijati, sestre Vilijams, još je surovija. Danas je najbolje plasirana američka teniserka Amerike Lindzi Devenport na 25. mestu. Svojevremeno prvi ženski "reket" ima 30 godina, trudna je i povlači se iz "belog sporta". Sestrama Vilijams, koje su ne tako davno bile strah i trepet, više nema povratka. Američki naraštaj je u senci talentovanijih, iako je, nema sumnje, njegova baza najšira i najnegovanija u svetu.

Novi teniski poredak

Presahlom izvoru sa kojeg su se ranije napajali potonji pobednici najuglednijih teniskih takmičenja savršeni je kontrast bujica sa istoka. Da hladni rat i dalje traje, Sovjeti bi u rukama imali neprocenjivo oružje.

Ruskinje su u nezadrživom naletu pokorile decenijama neosvojivo, pa i dvaput turnir za "gren-slem" u Njujorku. Kina već godinama ulaže milione juana u razvoj tenisa, prepoznavši ga uz formulu jedan kao najisplativiju sportsko-privrednu granu, što se na igračkom polju isplatilo kroz prvo olimpijsko zlato (ženski par u Atini 2004).

Raspored snaga među teniserkama danas slika je novog svetskog teniskog poretka koji se ne poklapa s državno-političkom nadmoći. Njegovo ustrojstvo je višenacionalno, s najbrojnijim Ruskinjama, ali bez dominacije. Procvat se dogodio na svim meridijanima a to je dovelo do velike ujednačenosti u ženskom tenisu. Više nema izrazitih favorita, nema derbija kao što su godinama bili Evert – Navratilova ili Seleš – Graf, koji su "pretili" da dobiju epitet večiti, samo da je sportski vek duži.

Danas u teniskom sazvežđu sija mnogo zvezda. Sve više malih naroda može da se poistoveti s junacima iz ovog sporta, a Srbi jače nego bilo kada. Uzlet naših tenisera i teniserki "krčkao" se godinama na tihoj vatri, čije pucketanje nije dopiralo do uva onih koji je trebalo da ga čuju, ali su baš na njega zaspali. No, takva je sudbina takozvanog pojedinačnog, uslovno rečeno malog sporta kod nas koji je osuđen da se dovija kako zna i ume. Zbog toga su nam bazični sportovi atletika i plivanje na niskim granama, a gimnastika zamrla, iako, dok im je posvećivana pažnja, nisu izostajale ni medalje.

Danas je redosled stvari obrnut. Država i mecene primaju u zagrljaj tek kada na uspehe naših sportista niko ne može da ostane ravnodušan. Do audijencija, čestitki iz državnih kabineta, sevanja bliceva, novčanih nagrada i drugih priznanja dug je i trnovit put koji se prevaljuje snagom talenta, upornošću i neiscrpnim motivom, daleko od očiju javnosti.

Sete ih se kad ostvare uspeh

Zbog toga zlato i svetski rekord plivača Milorada Čavića na 100 metara delfin na Evropskom prvenstvu u malim bazenima u Dablinu 2003. udare kao grom iz vedra neba, pa ga se setimo tek kada to ponovi posle tri godine (u decembru u Helsinkiju). Za kajakašicom Natašom Janić pustimo suzu uvek kada čujemo da žanje zlatne medalje sa olimpijskih igara i svetskih i evropskih prvenstava za Mađarsku.

Dragan Zorić i Ognjen Filipović su sa Svetskog prvenstva u Zagrebu pre dve godine posle mnogo vremena doneli našem kajaku najsjanije odličje. Po povratku u otadžbinu dospeli su u centar pažnje, a u izjavama su isticali da je valjda konačno došlo vreme da im se pomogne.