Kako je donet Sretenjski ustav

Kragujevac – U jeku rasprava da li je važeći ustav adekvatan i treba li ga menjati u procesu pridruživanja Evropskoj uniji, nije zgoreg podsetiti se kako je izgledao prvi ustav moderne Srbije, nazvan Sretenjski po prazniku kad je izglasan voljom narodnih predstavnika 15. februara 1835. godine.

Taj ustav, donet u vreme kada je Srbija još vidala rane od tek završenih ustaničkih borbi sa Turcima, bio je ništa manje liberalan od svih potonjih najviših pravnih akata zemlje Srbije. Sadržao je svega 14 glava, odnosno 142 člana, a u nekima od njih provejavala je jedna od najvažnijih tekovina francuske buržoaske revolucije – Deklaracija o pravima čoveka i građanina.

Sretenjski ustav je izglasan tokom najvažnijeg skupštinskog zasedanja za vreme vladavine Miloša Obrenovića, u Kragujevcu, na ledini pored kneževe crkve, koja se danas nalazi u sklopu urbanistički još uvek nedefinisane ambijentalne i istorijske celine grada – Milošev venac.

Pred samo zasedanje, koje je počelo 14. februara u ranim jutarnjim satima, a kojem je prethodila molitva crkvenih velikodostojnika i prizivanje duha svetog, knez Miloš Veliki je održao besedu, i sa improvizovane drvene bine tom prilikom poručio: „Iz njega (Ustava) ćete videti da su opštenarodna prava koji će svaki Srbin uživati, prostrano, i onako opisana i razgranata kako ji samo čovečanstvo predpisuje. U njima ćete naći da je ličnost svakog Srbina slobodna, i da je svaki Srbin gospodar od svog imanja“.

Za ovo skupštinsko zasedanje, čiji je cilj bio da se delimično ograniči samovolja knjaza, vladalo je ogromno interesovanje, kako u zemlji tako i u inostranstvu. Sretenjska skupština okupila je 2.400 narodnih predstavnika iz cele Srbije, a donošenju Ustava, koji je izglasan drugog dana zasedanja, 15. februara, prisustvovalo je oko 10.000 znatiželjnika, uglavnom šumadijskih seljaka. Nisu izostali ni predstavnici velikih sila, zainteresovani za ishod događaja koji će obeležiti državotvornu istoriju naše zemlje.

Posle dužih konsultacija, Skupština je odlučila da umesto dotadašnjih raznih dažbina razreže jedinstven porez „s glave na glavu”, u sumi od šest talira godišnje, s tim da ga „kmetovi sakupljaju po imetku”. „Seoske šume i avlije”, kako je odlučeno, ostaju „opštenarodno dobro i ne smeju se više ograđivati”. Od svakog okruga knjaz Miloš je tražio da se pismeno izjasni o ovim „novozavedenim ustanovlenijima“, a njegov predlog je bio da se po okruzima izaberu najumniji ljudi koji bi izradili zakone i uredbe kojima bi se ustav sproveo u delo.

Na tek izglasani Ustav, ispod nove zastave sa grbom Srbije koja se vijorila na svečanoj bini, zakletvu su položili knez i svi poslanici. Predanje kaže da je Miloš tom prilikom autoru Ustava Dimitriju Davidoviću rekao: „Motri, kumašine, da se u čemu ne spotaknemo. Ti, bar, znaš s kim imamo posla”.

Donošenje Ustava propraćeno je vatrometom, a trećeg dana zasedanja, 16. februara, skupštinski poslanici predali su svom knjazu ranije pripremljene poklone: sablju sa natpisom „Blagorodna Serbija Knjazu Svome Milošu Prvom”, kao i ukrašeni putir.

O tome koliko je Sretenjski ustav, napisan za svega dvadesetak dana, bio liberalan, govori i član kojim se svakom robu dolaskom u Srbiju garantuje sloboda. U prvi ustav moderne Srbije bili su inkorporirani i najviši pravni akti mnogih evropskih zemalja: Belgije, Švajcarske, Poljske, Holandije, Portugalije... I pored toga, Sretenjski ustav se nije dopao najvećim silama tog doba, pre svega Turskoj, pod čijim je pritiskom suspendovan posle samo 55 dana. Donošenju tog ustava prethodila je Svetotrifunska skupština 1834, a glasanje je bilo odloženo zbog bune koju je protiv Miloša Obrenovića podigao serdar rasinski Mileta Radojković.