Bekstvo Milovanovića i Kalinića puno tajni

Nedelju dana posle pokušaja bekstva Željka Milovanovića i Sretka Kalinića, osuđenih na višedecenijske zatvorske kazne, iz pritvorske jedinice Specijalnog suda u Beogradu, javnost i dalje „muče” nedoumice u vezi sa okolnostima pod kojima se to dogodilo. Zvaničnih informacija o dosadašnjim rezultatima istrage nema. Zbog toga su odgovori na pojedina pitanja, koja su zasnovana na prikazanom delu video-snimka bekstva iz ćelija i na šturim objašnjenjima nadležnih i dalje u domenu često oprečnih spekulacija.

Izvesno je da su Kalinić i Milovanović svoje ćelije „napustili” oko 5.30 časova, 7. februara ove godine, tako što su prethodno testericama prerezali rešetke na vratima. Spoljna vrata su bila otvorena.

Jedno od često postavljenih pitanja je koliko je Kaliniću i Milovanoviću trebalo vremena da prerežu rešetke. Prvo se spekulisalo da to nije moguće „bez dva do tri meseca”. „Upućeni” govore da ih je moguće preseći i za nekoliko časova. Ovaj podatak mogao bi da „odgovara” jednoj od informacija nadležnih – da je Milovanović u svoju ćeliju doveden dan ranije, zbog zakazanog suđenja. Sa druge strane nije javno izneto, od kada je Kalinić bio u ćeliji Specijalnog suda.

U vezi sa testerisanjem rešetaka ćelija spekulisalo se i sa tim da zatvorski čuvari nisu to mogli da vide, a ni da čuju, jer su ih zatvorenici prethodno namazali vazelinom. Jedna od informacija da su spoljna vrata bila otvorena da bi dežurni zatvorski čuvar motrio na ovu dvojicu osuđenika takve „podatke” potire, ali i otvara nova pitanja. Razni odgovori čuli su se na pitanje zbog čega stražar nije bio na svom mestu: izašao je da uzme kafu, obilazio je druge ćelije ali, i da sa vrlo sračunatom namerom, nije bio „prisutan”.

Ko je zatvorenicima uneo testerice, na koji način su njih dvojica zajedno organizovala bekstvo budući da nadležni vode računa da se zatvorenici ovog ranga međusobno ne sreću – pitanja su o kojima takođe postoje vrlo oprečne informacije. Prema jednima, za to su „zaslužni” isključivo zatvorski stražari, dok drugi ne isključuju mogućnost da je, pored jakih bezbednosnih mera i provera, neko od njihovih posetilaca oruđe uneo u Specijalni sud ili možda u zatvor u kojem su prethodno bili smešteni.

Kalinić i Milovanović su, pošto su savladali čuvara na kojeg su usput naišli, otvorili prozor sa rešetkama na zgradi suda i iskočili u dvorište. Prema jednim informacijama zatvorenici su prozor razbili i razvalili pajserom, a prema drugim – prozor je bio otvoren. Rešetke na prozorima, kako je rečeno u Ministarstvu pravde „nisu jake i moguće ih je rukama iščupati iz okna”.

Trenutak i mesto „hvatanja” dvojice zatvorenika takođe je pod velikim znakom pitanja.

Prema jednim informacijama Žandarmerija je bila obaveštena o bekstvu i spremno dočekala Kalinića i Milovanovića, budući da se putem video-nadzora prati kretanje unutar Specijalnog suda ali i u komandnom centru u Ministarstvu pravde. Zvanične informacije su konfuzno iznete – da su četiri pripadnika Žandarmerije savladala begunce u dvorištu, pred samim izlazom na kapiju.

Međutim, prema saznanjima našeg lista, reč je o jednom žandarmu, koji je u tom trenutku izašao u dvorište da zapali cigaretu i posumnjao da nešto nije uredu kada su mu ova dvojica, pred kapijom, rekla da idu kući. On ih je pod pretnjom oružjem zaustavio i onda pozvao trojicu svojih kolega. Ovaj žandarm, koji je sa još trojicom svojih kolega dobio priznanje i nagradu od ministra policije zbog zaustavljanja zatvorenika, lica skremblovanog pred kamerom RTS-a je detaljno prepričao ovaj događaj.

Ispostavlja se da pripadnici Žandarmerije nisu znali da su uhvatili Kalinića i Milovanovića, sve dok ih nisu predali zatvorskim stražarima.

Njihov pokušaj bekstva bio je organizovan „iznutra” i „spolja” – to je jedino što niko od nadležnih ali i drugih analitičara ne dovodi u pitanje.