Užička glavobolja zbog parkinga

UŽICE – U Užicu je, izgleda, postalo izvesnije dobiti novac na lutriji ili u kladionici nego naći slobodno parking-mesto usred dana u užem gradskom centru. Odavno su užičke ulice postale tesne i uske za, iz godine u godinu, sve veći broj automobila. Grad u stešnjenoj kotlini, pravljen kad je motorizacija bila tek u povoju, sasvim je skučen i neprilagođen za oko 17.000 raznih vozila, koliko ih ovde ima.


I eto nepisanog pravila – parkira ko gde stigne. Zaustavi čovek auto na glavnoj ulici, koji metar iza raskrsnice, uključi sva četiri migavca i ode do prodavnice. Baš ga briga što je tu znak zabrane, što drugi trube jer je zatvorio prolaz tom trakom, dok je druga zauzeta vozilima iz suprotnog pravca. Začas će on, mogu malo i da sačekaju. I onda na raskrsnici haos.

Saobraćajnom kulturnom ni većina pešaka ovde ne može da se podiči. Em, prelaze ulicu na crveno, ne hajući za semafore (kazne postoje, izgleda, samo za vozače), em, izleću na pešački prelaz (čije linije se katkad jedva primećuju) kad im se prohte, prosto se čudeći što im vozači u momentu ne staju, što kočnice ne škripe. A koliko je "krševa" među vozilima, e, to je posebna priča i slika standarda. Pa i motiv više da se nadležni pozabave "gledanjem kroz prste" na tehničkim pregledima. Zaista, saobraćaj u Užicu i te kako kaska za Evropom.

U svemu, dakle, parkirališta su važan problem i ovde. Po nekim procenama, fali oko 1.500 parking-mesta. Ima Užice i jednu javnu garažu i kojekakva (improvizovanih) parkirališta, ali je sve to nedovoljno. Po nekim najavama iz Parking-službe komunalnog preduzeća "Bioktoš", razmišlja se o uvođenju ograničenog parkiranja u gradskom centru, nalik rešenju iz prestonice. Budeš sat-dva – i sklanjaj. Možda ne bi bilo loše. Ali šta sa onima koji se duže zadržavaju, recimo iz drugog dela grada u centar dolaze na radno mesto, a auto im je ponekad potreban tokom radnog vremena – jedino da dobar deo mesečne plate spreme za parkiranje, da im u poslu bude skuplja dara nego mera.

Čuje se, poslednjih dana, i ideja o izgradnji spratnih garaža. Opštinsko veće pokrenulo je tu inicijativu, pa predložilo lokacije: kod "Slobodinog" stadiona i naspram Narodnog muzeja. To, naravno, prilično košta, pa se razmišlja o koncesionarima koji bi te garaže na sprat napravili i izvesno vreme od njih prihode ubirali.

U ovako tesnom gradu vozači, hteli – ne hteli, uveliko pribegavaju i ostavljanju vozila po trotoarima. Uglavnom pored svojih kuća (malo je garaža), ne mogu kola u džepovima držati. Neki, ako su u centru, danima vozilo ne pomeraju, čuvaju mesto. A gde su ulice uske, evo problema:  kuda pešaci da prolaze. Provlače se između parkiranih vozila, u isto vreme čuvajući se od onih što kolovozima jure. Ponegde, na periferiji, uopšte trotoara kraj puta i nema. Evo, ovih dana, uoči početka korišćenja novog zdanja Medicinske škole, u naselju Carina nadležni razmišljaju kako da saobraćaj ovdašnjom ulicom učine bezbednijim, da đaci sigurnije ovuda prolaze. A ulica pre pola veka projektovana, tesna do zla boga, dok se naspram nje pružile prostrane livade na kojima je vrlo lako napraviti dobar put do škole. No, o pravljenju novog nadležni, izgleda, ne razmišljaju nego krenuli da "cede suvu drenovinu": da staru ulicu po svome urede. Svim vlasnicima vozila koja su parkirana na uzan trotoar – a reč je isključivo o automobilima vlasnika koji tu žive i decenijama ih ovde ostavljaju, šta će, nemaju gde – naložili da odmah uklone vozilo i da se jave saobraćajnoj policiji. Ljudi su iznenađeni, rešenja nemaju, a nikakvo im nije ni ponuđeno. Odluka je doneta, ko te pita što s realnošću nema veze i što u drugim delovima grada svi na trotoaru parkiraju i niko ih ne tera. Gde kola da ostave, pitaju se žitelji Carine, a pošto od odgovora nema ni traga, spremaju se da im "pauk" gurne ruke u kućni budžet.

Naravno, i ovdašnji jedini "pauk" je sastavni deo ove opšte saobraćajne slike, noćna mora za nemarne. Na nevolju, tih nemarnih kao da je mnogo više u skromnim i jeftinim autima, jer se retko viđa da su kakva luksuzna ili neki džip, ne daj bože, poneta ovim kamionom. Dok narod to, po običaju, tumači da se uvek lomi tamo gde je najtanje, jedan policijski čelnik je to u lokalnim novinama ovako objasnio: "Užičani ne znaju da to vozilo nije u stanju da ponese džip ili pak neko vozilo sa širokim pneumaticima. Zato su ta vozila zaštićena, a ne zbog toga što su velika i skupa."

Dakle, užički narode, skupljaj pare da kupiš nešto veliko i luksuzno, da ti ni jedini "pauk" ništa ne može.