Velika izlaznost ugrožava male stranke

Spekulacije o tome da će na sledećim izborima biti mala izlaznost pobijaju istraživanja, ali i stručnjaci koji podsećaju da je u poslednje dve decenije velika. Izlaznost nije predvidiva, ali i velika i mala odgovaraju velikim strankama a male će se teže izboriti s cenzusom ako je izlaznost veća.

Srđan Bogosavljević, iz Strateškog marketinga, kaže da ne veruje u malu izlaznost. „U Srbiji sada ne može da se pretpostavi kolika će biti izlaznost na izborima. Verovatno će biti 50-60 odsto od prisutne populacije u zemlji. Sada se već nazire da na izbore izlazi nešto malo više od tri miliona građana. To je trenutno stanje.” On objašnjava da celo biračko telo nije prisutno u Srbiji i zato izlaznost deluje mala u odnosu na 6,6 miliona birača. „Ali, u odnosu na 5,3 miliona, koliko je u zemlji, izlaznost je generalno velika. Naši ljudi koji žive u inostranstvu neće doći na glasanje. Oni uglavnom imaju, na primer, austrijski pasoš kao da žive u Austriji i srpski kao da žive ovde, i ne mogu da glasaju u inostranstvu. Oko 200.000-300.000 glasova se gubi čak i da se građanima omogući da glasaju bilo gde u Srbiji. Iako još ne može da se ocenjuje koliko će građana izaći na izbore, moja procena je da će ih biti više od četiri miliona.”

Zoran Lučić, iz Cesida, kaže da je u Srbiji odziv uvek jako veliki u odnosu na 6.700.000 ljudi upisanih u birački spisak. „U ovom trenutku se pravi birački spisak koji će biti kvalitetniji od prethodnog. Birača je, bez obzira na spisak, oko 5,5 miliona, jer više od milion ljudi nije u Srbiji i ne može da glasa. Zatim, oko pola miliona ni ne zna da su izbori niti ih to interesuje. Znači da oko 10 odsto građana ni na koji način ne učestvuje u političkom životu. Ako izađe 4,5 miliona to je oko 90 odsto prisutnih i zainteresovanih birača. Toliko je 2009. godine izašlo na predsedničke izbore. Kada u Srbiji izađe četiri miliona birača to je veliki odziv, a 3,5 miliona je takođe dobro.”

Lučić objašnjava da iako su Grci po zakonu obavezni da glasaju, niko nije procesuiran zato što nije ispunio obavezu. Oebs im je zamerio to što ne sprovode zakon. U Americi je drugačije. Građani se sami prijavljuju za upis u birački spisak. „Kada bi kod nas bio takav birački spisak bilo bi drugačije. Ali, u Srbiji je svakako veliki odziv birača jer ljudi misle da će političari rešiti njihove probleme.”

I Zoran Stojiljković, politikolog, kaže da je izlaznost, u odnosu na probleme koje zemlja ima, velika. „Najveća izlaznost je u stabilnim evropskim demokratijama, a pre svega u skandinavskim zemljama. U Srbiji je realno je da izađe 50 ili 60 odsto i nešto više birača, što je dobro jer milion građana nije u zemlji a na to treba dodati i razočarane koji neće da izađu. Ali, ipak izađemo u velikom broju.”

Stojiljković kaže da izlaznost zavisi od stepena disciplinovanosti birača, ali i da „razmaženi” birači izađu ako se pokaže da je izlaznost mala. „Ranije su apstinenti bili opozicija, a sada je to promenljiva kategorija. Sada taj profil nije jednostran. I oni koji su se zaricali da neće ipak će izaći kada vide da je ishod neizvestan, ili su razlike dramatične.”

Stojiljković misli da može da se dogoditi repriza predizbornih obećanja i ponašanja iz 2008. godine i da se to uvek isplati velikim strankama na vlasti. Po njemu, naprednjaci ne mogu ništa da ponude, već samo mogu da koriste protivničke greške. „Signifikantna je izjava Tomislava Nikolića da onaj ko bude drugi ne treba da pravi vladu, što pokazuje strah da treći put ne izgubi”, kaže Stojiljković.

Lučić smatra da svima odgovara veliki odziv birača. „Mišljenje da SRS i SPS imaju vrednije birače nije tačno. To se prosto ne zna. Ljudi izađu i glasaju i ne možemo utvrditi za koga su glasali. To su spekulacije. Dvehiljadite godine se govorilo što je veći odziv manja je mogućnost za manipulacije. I, obrnuto, što je manje glasača više može da se manipuliše jer neko može da glasa umesto njih. Govorilo se da zbog toga što na Kosovu nije bilo kontrole pobeđuje Milošević.”

Bogosavljević kaže da najveće stranke to i ostaju bez obzira na to da li je izlaznost mala ili velika. „Malim strankama je potreban cenzus, a on raste ako je veća izlaznost. Na tri miliona birača potrebno je 150.000 glasova a na četiri miliona 200.000 glasova. Zato stranke koje sada imaju šest odsto moraju mnogo da se potrude da bi na izborima dostigle cenzus. Manje stranke imaju problem i jer su radikalnije u stavovima i porukama, imaju manju mogućnost komunikacije s javnošću i slabiju mrežu odbora po gradovima Srbije. Masa koju ne interesuje politika ipak se opredeljuje za velike stranke. Veća izlaznost ugrožava stranke koje su na ivici cenzusa.”

O problemima s biračkim spiskovima Bogosavljević kaže da se još događa da su ljudi prijavljeni kod roditelja, da ovde vade pasoš iako žive u inostranstvu, da prijavljuju adresu babe i tetke. „Oni imaju dve različite adrese i broje se kao dva čoveka u nekom svetskom brojanju. Ni kada umru, na primer u Australiji, nema ko da ih izbriše s biračkog spiska. Zato se u spiskovima pojavljuju mrtvi.”