Велика излазност угрожава мале странке

Спекулације о томе да ће на следећим изборима бити мала излазност побијају истраживања, али и стручњаци који подсећају да је у последње две деценије велика. Излазност није предвидива, али и велика и мала одговарају великим странкама а мале ће се теже изборити с цензусом ако је излазност већа.

Срђан Богосављевић, из Стратешког маркетинга, каже да не верује у малу излазност. „У Србији сада не може да се претпостави колика ће бити излазност на изборима. Вероватно ће бити 50-60 одсто од присутне популације у земљи. Сада се већ назире да на изборе излази нешто мало више од три милиона грађана. То је тренутно стање.” Он објашњава да цело бирачко тело није присутно у Србији и зато излазност делује мала у односу на 6,6 милиона бирача. „Али, у односу на 5,3 милиона, колико је у земљи, излазност је генерално велика. Наши људи који живе у иностранству неће доћи на гласање. Они углавном имају, на пример, аустријски пасош као да живе у Аустрији и српски као да живе овде, и не могу да гласају у иностранству. Око 200.000-300.000 гласова се губи чак и да се грађанима омогући да гласају било где у Србији. Иако још не може да се оцењује колико ће грађана изаћи на изборе, моја процена је да ће их бити више од четири милиона.”

Зоран Лучић, из Цесида, каже да је у Србији одзив увек јако велики у односу на 6.700.000 људи уписаних у бирачки списак. „У овом тренутку се прави бирачки списак који ће бити квалитетнији од претходног. Бирача је, без обзира на списак, око 5,5 милиона, јер више од милион људи није у Србији и не може да гласа. Затим, око пола милиона ни не зна да су избори нити их то интересује. Значи да око 10 одсто грађана ни на који начин не учествује у политичком животу. Ако изађе 4,5 милиона то је око 90 одсто присутних и заинтересованих бирача. Толико је 2009. године изашло на председничке изборе. Када у Србији изађе четири милиона бирача то је велики одзив, а 3,5 милиона је такође добро.”

Лучић објашњава да иако су Грци по закону обавезни да гласају, нико није процесуиран зато што није испунио обавезу. Оебс им је замерио то што не спроводе закон. У Америци је другачије. Грађани се сами пријављују за упис у бирачки списак. „Када би код нас био такав бирачки списак било би другачије. Али, у Србији је свакако велики одзив бирача јер људи мисле да ће политичари решити њихове проблеме.”

И Зоран Стојиљковић, политиколог, каже да је излазност, у односу на проблеме које земља има, велика. „Највећа излазност је у стабилним европским демократијама, а пре свега у скандинавским земљама. У Србији је реално је да изађе 50 или 60 одсто и нешто више бирача, што је добро јер милион грађана није у земљи а на то треба додати и разочаране који неће да изађу. Али, ипак изађемо у великом броју.”

Стојиљковић каже да излазност зависи од степена дисциплинованости бирача, али и да „размажени” бирачи изађу ако се покаже да је излазност мала. „Раније су апстиненти били опозиција, а сада је то променљива категорија. Сада тај профил није једностран. И они који су се зарицали да неће ипак ће изаћи када виде да је исход неизвестан, или су разлике драматичне.”

Стојиљковић мисли да може да се догодити реприза предизборних обећања и понашања из 2008. године и да се то увек исплати великим странкама на власти. По њему, напредњаци не могу ништа да понуде, већ само могу да користе противничке грешке. „Сигнификантна је изјава Томислава Николића да онај ко буде други не треба да прави владу, што показује страх да трећи пут не изгуби”, каже Стојиљковић.

Лучић сматра да свима одговара велики одзив бирача. „Мишљење да СРС и СПС имају вредније бираче није тачно. То се просто не зна. Људи изађу и гласају и не можемо утврдити за кога су гласали. То су спекулације. Двехиљадите године се говорило што је већи одзив мања је могућност за манипулације. И, обрнуто, што је мање гласача више може да се манипулише јер неко може да гласа уместо њих. Говорило се да због тога што на Косову није било контроле побеђује Милошевић.”

Богосављевић каже да највеће странке то и остају без обзира на то да ли је излазност мала или велика. „Малим странкама је потребан цензус, а он расте ако је већа излазност. На три милиона бирача потребно је 150.000 гласова а на четири милиона 200.000 гласова. Зато странке које сада имају шест одсто морају много да се потруде да би на изборима достигле цензус. Мање странке имају проблем и јер су радикалније у ставовима и порукама, имају мању могућност комуникације с јавношћу и слабију мрежу одбора по градовима Србије. Маса коју не интересује политика ипак се опредељује за велике странке. Већа излазност угрожава странке које су на ивици цензуса.”

О проблемима с бирачким списковима Богосављевић каже да се још догађа да су људи пријављени код родитеља, да овде ваде пасош иако живе у иностранству, да пријављују адресу бабе и тетке. „Они имају две различите адресе и броје се као два човека у неком светском бројању. Ни када умру, на пример у Аустралији, нема ко да их избрише с бирачког списка. Зато се у списковима појављују мртви.”