Čija je svastika

Staro pravilo da dobre namere često vode ka lošim ishodima potvrđuje se ovih dana, posle novog predloga da se na celoj teritoriji Evropske unije zabrani korišćenje svastike, kao najprepoznatljivijeg amblema najtotalitarnije ideologije 20. veka – nacizma.

Predlagač je Nemačka, koja je prvog januara započela svoje šestomesečno predsedavanje EU, sa ambicioznim dnevnim redom, od usvajanja evropskog ustava, donošenja zajedničke energetske strategije, akcija za sprečavanje globalnog zagrevanja – do sveevropskog ozvaničenja da je krivično delo i opovrgavanje holokausta.

U tom paketu je i zabrana korišćenja svastike, pri čemu nemačka ideja nije sasvim originalna: pre dve godine sličnu inicijativu imao je i Luksemburg, izazvavši veliku medijsku pažnju, ali ne i veliku političku zainteresovanost.

Prve reakcije na nemački potez slične su onima na koji je svojevremeno naišao i luksemburški: na noge su se odmah digli evropski Indusi, državljani Velike Britanije pre svega, ali i Holandije i još nekih zemalja.

Glavni argument u njihovim protestima jeste – ne dirajte sveti simbol naše vere i civilizacije. Zabraniti ga zato što ga je Hitler zloupotrebio bilo bi isto kao i zabraniti hrišćanski krst, zato što su njime u svojim rasističkim paljevinama mahali pripadnici Kju kluks kana, tvrde oni.

Iz toga se začela zanimljiva debata: šta je i čija je svastika?

"Lično sam, posle bezbrojnih pokušaja, oblikovao finalnu formu: zastavu sa crvenom podlogom, beli disk i crnu svastiku u sredini. Posle mnogo pokušaja, pronašao sam i prave proporcije između zastave, dimenzija belog diska i oblika i debljine svastike", zabeležio je Hitler u svom zloglasnom "Majn kampfu".

Nacisti su krst sa zaokrenutim vrhovima kao svoj amblem zvanično usvojili 1920. – i time prisvojili simbol iz druge civilizacije, star između pet i sedam hiljada godina.

To, naravno, nije bilo slučajno: svastika se uklopila u ideologiju superiornosti bele, to jest germanske rase i propagande da su baš Nemci potomci mitskih Arijevaca, belih praosvajača Indijskog potkontinenta.

Svastika je bila u upotrebi u Evropi i pre toga: 1918. je postala amblem vazduhoplovstva Finske, dok je Radjard Kipling taj znak stavljao na omot svake svoje knjige, želeći time da istakne svoju vezu sa indijskom kulturom koja ga je inspirisala. Naravno, odustao je od toga kad je uspon nacizma postao očigledan.

Kukasti krst star je, međutim, koliko i čovečanstvo. Pronalažen je na predmetima iz neolita, poslednje faze kamenog doba, a zanimljivo je da se jedna varijanta svastike pojavljuje i u vinčanskom pismu.

Ipak, svastika je pre svega simbol indijske civilizacije: u drevnim spisima koji su u njenim temeljima ona je znak boga stvaraoca Brame, zatim hijeroglif  evolucije svemira, ali i pečat Surije, boga Sunca.

U narodu, tokom milenijuma, postala je pre svega znak koji donosi sreću: sveprisutan je na hindu hramovima, upotrebljava se kao obavezan dekor na svadbama, čest je na ulaznim vratima kuća i stanova, u dizajnu nakita, pa i na omotima slatkiša, na karoserijama transportnih sredstava…

Pored sledbenika hinduizma, po broju vernika treće religije sveta, svastiku su kao znak svoje vere uzeli i budisti i džainisti.

U zapadnoj kulturi, posle sloma nacizma postala je tabu. Njeno isticanje zakonom je međutim zabranjeno samo u Nemačkoj. Francuska zabranjuje jedino njenu prodaju.

Teško je zato prognozirati ishod najnovijeg pokušaja da se ilegalnom proglasi na nivou EU. Njeni građani poreklom iz Indije imaju svoje razloge protiv – ali je razumljiva i osetljivost nove Evrope na najupečatljiviji simbol mračnog dela njene prošlosti.

Upravo oformljeni blok ultrakonzervativaca u evropskom parlamentu predložio je da se nemački predlog dopuni i zabranom simbola druge totalitarne ideologije koja je, po njima, bila podjednako opaka kao nacizam – da se svastiki pridruže i srp i čekić, amblemi komunizma. "To ne bi bilo baš primereno", odgovorio im je Franko Fratini, evropski visoki komesar pravde.

Potegnut je i argument slobode izražavanja. Debata će trajati do 24. februara, kada bi trebalo da se odluči da li je svastika nezaboravni podsetnik velikog istorijskog zla ili samo zloupotrebljeni drevni simbol sreće.