Oko 400 titula godišnje

Od 1905. godine, kada je osnovan prvi srpski univerzitet, pa zaključno sa 2005. godinom, na šest državnih univerziteta u Srbiji doktoriralo je 16.860 naučnika. Magistriralo je 30.613 poslediplomaca, a specijaliziralo 30.613. U Crnoj Gori titulu doktora je steklo 150, a zvanje magistra 272 naučnika.

Svoja prva dva doktora nauka Beogradski univerzitet dobio je već 1907. godine. Oba kandidata su teze odbranili na Pravnom fakultetu u Beogradu. Kada je reč o Crnoj Gori, prva doktorska teza odbranjena je 1975. godine.

Ovo je samo deo podataka koji se mogu pronaći u najnovijoj, osmoj po redu svesci iz Edicije "Naučnici Srbije i Crne Gore", inače zajedničkom izdanju Zadužbine Andrejević, Univerzitetske biblioteke "Svetozar Marković" i Zavoda za statistiku RS. U sledećoj, devetoj svesci edicije koja je menjala naziv zajedno sa promenama naziva države biće obrađeni statistički podaci samo sa srpskih univerziteta.

Milion podataka

Predsednik UO i jedan od osnivača Zadužbine, profesor dr Kosta Andrejević kaže za naš list da će privatni univerziteti takođe dobiti prostor u ovoj ediciji, ali da oni tek razvijaju poslediplomsku aktivnost. Profesor Andrejević, verovatno jedini u zemlji, punu deceniju sakuplja podatke o doktorima nauka i, kako kaže, radi ono što bi u stvari, država trebalo da radi. "Dok imam snage i edicija će da izlazi", kaže ovaj profesor, koji je sate i sate potrošio listajući prašnjave arhive, biblioteke, novinske dokumentacije...

Koliko je čitav ovaj posao važan, govori i to što se u ovim sveskama može pronaći "milion" podataka i to ne samo onih koji su strogo vezani za "doktorsku statistiku". Na primer, moguće je pratiti kako su se menjali nazivi smerova na fakultetima i nazivi samih fakulteta, kako su se pojedine visokoškolske ustanove ukidale, a nicale nove, koje teme su dominirale u kojem periodu našeg društva... Tu su i nazivi doktorskih teza poznatih ličnosti koje više govore o njima nego svi istupi u javnosti...

Pripadnice lepšeg pola su na doktorsku titulu morale da čekaju dosta dugo u poređenju s kolegama. Prva žena je tek 1922. odbranila disertaciju, i to na Filozofskom fakultetu. Posle toga je morala da prođe gotovo cela decenija pa da se ovim visokim akademskim zvanjem ponovo okiti naučnica, i to na Pravnom fakultetu. Nakon 1953. godine žene više nisu bile retkost u doktorskim krugovima, a poslednjih petnaestak godina taj broj se ustalio na oko 150 godišnje.

Podaci govore i da je do sada najviše žena doktoriralo baš 2005. godine – 193. Zanimljivo je da je, recimo, na Bogoslovskom fakultetu samo jedna žena odbranila doktorat i to 1988. godine.

"Plodna" 1965.

Kada se pogledaju titule po oblastima, ove knjige otkrivaju da je najviše doktora nauka sve do sredine sedamdesetih dolazilo iz agronomije (poljoprivrede), veterine i šumarstva, a da primat kasnije preuzimaju medicina, ekonomija, pravo, književnost i političke nauke.

O "inflaciji" titula govore podaci s početka osamdesetih. Tokom te decenije broj najviših titula kretao se od 424 do 505 godišnje. A kakva je situacija danas? Dr Kosta Andrejević ukazuje na činjenicu da se u poslednjoj deceniji broj novih doktora nauka ustalio na oko 400 godišnje. Tako je, recimo, 2000. godine doktoriralo 435 naučnika, 2003. – 379, a 2005. – 447.

Prvo mesto, naravno, drže medicinske nauke (3.480 doktora nauka), slede prirodno-matematički fakulteti (1.880), filozofski (1.389), poljoprivredni (1.283), pravni (1.104)... Namanje titula podeljeno je do sada na Bogoslovskom fakultetu (38), Fakultetu za unutrašnje poslove (3), na Učiteljskom (3) i Pedagoško-tehničkom fakultetu (1).

U istoriji naše zemlje, najviše doktorskih zvanja dodeljeno je 1965. godine – 622, a posebno "plodne" bile su i 1981. (508) i 1987. godina (523).

Srbija je davne 1948. godine imala na 100.000 stanovnika 2,7 doktora nauka, a 1991. godine – 48. Posle tog perioda, napominje profesor Andrejević, procena nije pouzdana, zbog opstrukcije popisa u južnoj srpskoj pokrajini. Pretpostavka je da je, na primer, 2002. godine bilo 66,9 doktora nauka na 100.000 stanovnika.

Na naše pitanje kakvi smo u poređenju sa svetom, dr Andrejević kaže da po pravilu nerazvijene zemlje imaju više doktora nauka, jer pokušavaju da dostignu standard razvijenih. Vrlo jasan primer su i republike bivše SFRJ – najviše doktoranada bilo je u južnim republikama, a najmanje u Sloveniji.

--------------------------------------------------------------------------

I 145 počasnih doktora

Priznanje – počasni doktor nauka prvi put je na Beogradskom univerzitetu dodeljeno 1929. godine i to Ogistu Govenu, naučniku iz Francuske. Do sada je ova počast na srpskim univerzitetima ukazana 145 puta.

Josip Broz Tito je poneo dva puta titulu počasnog doktora nauka Univerziteta u Beogradu i to 1972. godine na predlog Fakulteta političkih nauka i 1976, kada se kao predlagač izjasnila Vojna akademija. U petoj svesci je inače zabeležen i podatak da je Tito, 1976. godine, uspešno odbranio doktorsku tezu "Vojna djela", ispisanu na 398 strana. Zvanje doktora vojnih nauka Josip Broz je stekao u Centru visokih vojnih škola.