Око 400 титула годишње

Од 1905. године, када је основан први српски универзитет, па закључно са 2005. годином, на шест државних универзитета у Србији докторирало је 16.860 научника. Магистрирало је 30.613 последипломаца, а специјализирало 30.613. У Црној Гори титулу доктора је стекло 150, а звање магистра 272 научника.

Своја прва два доктора наука Београдски универзитет добио је већ 1907. године. Оба кандидата су тезе одбранили на Правном факултету у Београду. Када је реч о Црној Гори, прва докторска теза одбрањена је 1975. године.

Ово је само део података који се могу пронаћи у најновијој, осмој по реду свесци из Едиције "Научници Србије и Црне Горе", иначе заједничком издању Задужбине Андрејевић, Универзитетске библиотеке "Светозар Марковић" и Завода за статистику РС. У следећој, деветој свесци едиције која је мењала назив заједно са променама назива државе биће обрађени статистички подаци само са српских универзитета.

Милион података

Председник УО и један од оснивача Задужбине, професор др Коста Андрејевић каже за наш лист да ће приватни универзитети такође добити простор у овој едицији, али да они тек развијају последипломску активност. Професор Андрејевић, вероватно једини у земљи, пуну деценију сакупља податке о докторима наука и, како каже, ради оно што би у ствари, држава требало да ради. "Док имам снаге и едиција ће да излази", каже овај професор, који је сате и сате потрошио листајући прашњаве архиве, библиотеке, новинске документације...

Колико је читав овај посао важан, говори и то што се у овим свескама може пронаћи "милион" података и то не само оних који су строго везани за "докторску статистику". На пример, могуће је пратити како су се мењали називи смерова на факултетима и називи самих факултета, како су се поједине високошколске установе укидале, а ницале нове, које теме су доминирале у којем периоду нашег друштва... Ту су и називи докторских теза познатих личности које више говоре о њима него сви иступи у јавности...

Припаднице лепшег пола су на докторску титулу морале да чекају доста дуго у поређењу с колегама. Прва жена је тек 1922. одбранила дисертацију, и то на Филозофском факултету. После тога је морала да прође готово цела деценија па да се овим високим академским звањем поново окити научница, и то на Правном факултету. Након 1953. године жене више нису биле реткост у докторским круговима, а последњих петнаестак година тај број се усталио на око 150 годишње.

Подаци говоре и да је до сада највише жена докторирало баш 2005. године – 193. Занимљиво је да је, рецимо, на Богословском факултету само једна жена одбранила докторат и то 1988. године.

"Плодна" 1965.

Када се погледају титуле по областима, ове књиге откривају да је највише доктора наука све до средине седамдесетих долазило из агрономије (пољопривреде), ветерине и шумарства, а да примат касније преузимају медицина, економија, право, књижевност и политичке науке.

О "инфлацији" титула говоре подаци с почетка осамдесетих. Током те деценије број највиших титула кретао се од 424 до 505 годишње. А каква је ситуација данас? Др Коста Андрејевић указује на чињеницу да се у последњој деценији број нових доктора наука усталио на око 400 годишње. Тако је, рецимо, 2000. године докторирало 435 научника, 2003. – 379, а 2005. – 447.

Прво место, наравно, држе медицинске науке (3.480 доктора наука), следе природно-математички факултети (1.880), филозофски (1.389), пољопривредни (1.283), правни (1.104)... Намање титула подељено је до сада на Богословском факултету (38), Факултету за унутрашње послове (3), на Учитељском (3) и Педагошко-техничком факултету (1).

У историји наше земље, највише докторских звања додељено је 1965. године – 622, а посебно "плодне" биле су и 1981. (508) и 1987. година (523).

Србија је давне 1948. године имала на 100.000 становника 2,7 доктора наука, а 1991. године – 48. После тог периода, напомиње професор Андрејевић, процена није поуздана, због опструкције пописа у јужној српској покрајини. Претпоставка је да је, на пример, 2002. године било 66,9 доктора наука на 100.000 становника.

На наше питање какви смо у поређењу са светом, др Андрејевић каже да по правилу неразвијене земље имају више доктора наука, јер покушавају да достигну стандард развијених. Врло јасан пример су и републике бивше СФРЈ – највише докторанада било је у јужним републикама, а најмање у Словенији.

--------------------------------------------------------------------------

И 145 почасних доктора

Признање – почасни доктор наука први пут је на Београдском универзитету додељено 1929. године и то Огисту Говену, научнику из Француске. До сада је ова почаст на српским универзитетима указана 145 пута.

Јосип Броз Тито је понео два пута титулу почасног доктора наука Универзитета у Београду и то 1972. године на предлог Факултета политичких наука и 1976, када се као предлагач изјаснила Војна академија. У петој свесци је иначе забележен и податак да је Тито, 1976. године, успешно одбранио докторску тезу "Војна дјела", исписану на 398 страна. Звање доктора војних наука Јосип Броз је стекао у Центру високих војних школа.