Bilo bi idealno da se vrati Vidić

Borko Krunić spada u red poznatih i priznatih fudbalskih menadžera jer se tim poslom bavi skoro pola veka. Danas je njegovo mišljenje na ostrvu kada je reč o igračima sa Balkana veoma značajno. On spada u grupu onih menadžera koji su među prvima odveli igrače sa ovih prostora u kolevku fudbala.

Jedan je od retkih koji ima zvaničnu licencu fudbalskog menadžera pod okriljem FA Engleske, a za Borka Krunića su fudbal i tenis pored porodice najveće ljubavi u životu. Dugo godina se družio sa novinarom Politike Mirom Radojičićem izveštavajući zajedno sa teniskog turnira Vimbldon. Krunić spada u grupu fudbalskih eksperata a nedavno je bio posrednik u dolasku Džona Tošaka za selektora Makedonije.

Kako je došlo do saradnje Tošaka za makedonskim Fudbalskim savezom?

– Sasvim spontano – kaže Borko Krunić. Ukazala se šansa da moj dugogodišnji prijatelj dođe da radi u Makedoniji sa željom da se podigne fudbalski sport na najviše moguće grane. Doduše, srpski Fudbalski savez je daleko bolje organizovan jer koliko pratim srpski fudbaleri su i na boljoj ceni od makedonskih igrača. Posle žreba u Riu za Svetsko prvenstvo koje će se 2014. godine održati u Brazilu Džon Tošak je potpisao ugovor sa makedonskim Fudbalskim savezom i njegov zadatak nije ni malo lak s obzirom da se Makedonija u kvalifikacijama nalazi u veoma jakoj grupi.

Srbija je trenutno bez selektora. Kakav je vaš stav po tom pitanju?

– Moje lično mišljenje je da Srbiji ne treba stranac jer smo mi nacija sa posebnim mentalitetom. Selektoru treba dozvoliti da radi bez bilo kakvog uticaja sa strane. Antić je imao odličnu komunikaciju sa igračima. Vidim da su sada u "igri" nekoliko kandidata. Mihajlović je još uvek mlad i za njega nije selektorsko mesto već posao u nekom klubu. Srbiji je potreban trener od autoriteta. Profil Tumbakovića bi bio idealan, godinama radi u vrhunskom fudbalu a lične simpatije gajim i prema Draganu Okuki koji u Srbiji čini mi se nije dobio pravu šansu. Ali ono što znam to je da Srbija mora što pre da izabere novog selektora.

Engleska je krajem 70-ih godina dozvolila uvoz igrača iz inostranstva. Ko su bili prvi fudbaleri koji su kročili na ostrvo?

– Argentinci Vilja i Ardiljes i to posle Svetskog prvenstva u Argentini 1978. godine, a naš Ivan Golac bio je treći stranac u Engleskoj, a posle njega početkom 80-ih godina došli su Borota, Hadžiavdić, Radomir Antić, Staja Nikolić zatim Nikola Jovanović prvi Srbin koji je igrao u Mančester junajtedu, Dragoslav Stepanović je igrao u gradskom rivalu Mančester sitiju, Mužinić u Norviču, Katalinić. Tih 80-ih godina imali smo 13 igrača u Premijer ligi. A onda je nastupio period stagnacije da bi poslednjih godina srpski igrači ponovo bili interesantni za ovo tržište.

Sa kojim trenerima ste imali najbolju saradnju?

– Sarađivao sam sa mnogim trenerima sa prostora bivše Jugoslavije, najpre sa Mladinićem, Tozom Veselinovićem, Milošem Milutinovićem, Ivicom Osimom, naravno i Miljanom Miljanićem. Jugoslavija je oduvek imala obične trenere, a čini mi se da je danas mala kriza po tom pitanju.

Dugo ste u menadžerskim vodama. Kojih trenutaka se posebno sećate?

– Prijateljstvo sa Velšaninom Džonom Tošakom traje već nekoliko decenija i mi smo zaista iskreni prijatelji. Pratio sam ga kroz čitavu njegovu karijeru. Bio sam i tehnički savetnik Real Sosijedada i odveo sam lično Mehu Kodra, Darka Kovačevića, bile su to zaista lepe godine.

Kakvo je vaše mišljenje o srpskim fudbalerima koji trenutno braje boje engleskih klubova?

– To su već formirani igrači. Nemanja Vidić je jedan od najboljih fudbalera na svetu i bilo bi idealno da se Vidić ponovo vrati u reprezentaciju, jer smatram da je to neophodno za selekciju Srbije. Pa ceo svet ga ceni, svake godine je u izboru najboljih igrača, i on je po mom mišljenju pravi lider. Kolarov se takođe afirmisao u Mančester sitiju i na dobrom je putu da bude jedan od najboljih, Ivanoviću u Čelsiju ide veoma dobro, Milijašu takođe. Ponekad se sa setom prisetim tih zlatnih godina kada su naši fudbaleri bili veoma traženi i kada smo bili veoma brojni i lično verujem da će se to vreme vratiti.

Koliko se para godišnje potroši za dovođenje novih fudbalera u Englesku?

– Ovogodišnji zimski prelazni rok bio je jedan od najslabijih, potrošeno je "samo" 50 miliona funti, dok je prošle godine u ovo vreme potrošeno 180 miliona funti. Ipak, mnogo više para se okreće leti kada je i zanimljivija evropska fudbalska pijaca i tada se uglavnom potroši između 350 i 400 miliona funti.

Ko su najveće trošadžije?

– Svakako Mančester siti, Mančester junajted i Čelsi. Ima jedna interesantna stvar vezana za klub iz Londona. Naime, Čelsi je po mišljenju ovdašnjih medija i poklonika fudbalske igre napravio najskuplju grešku u istoriji fudbala u Engleskoj plativši čak 50 miliona funti za Španca Toresa koji praktično i ne igra i ne pruža partije koje se od njega očekuju.

Italijan Kapelo je nedavno podneo ostavku na mestu selektora Engleske. Da li je to bilo iznenađenje?

– Ne nije bilo iznenađenje, jer mu je isticao ugovor. Mnogi smatraju da se FS Engleske nije konsultovao sa selektorom o njegovom produženju. Međutim u Engleskoj je uloga kapitena važnija od uloge selektora.

----------------------------------------------

Miljanićev boravak u Arsenalu

Miljan Miljanić je bio jedno od najvećih trenerskih imena na prostoru bivše Jugoslavije. Borko Krunić se veoma često družio sa njim a posebno je zapamtio njegov boravak u Arsenalu:

– Miljan Miljanić je bio fudbalofil prve vrste, čovek koji je jednostavno čitav svoj život posvetio ovom sportu. Još kao mlad trener želeo je stalno da se usavršava, i pre nego što je postao trener Crvene zvezde tri meseca proveo je na kaljenju u Arsenalu i to mu je mnogo pomoglo u daljoj trenerskoj karijeri – otkriva Borko Krunić.