Било би идеално да се врати Видић

Борко Крунић спада у ред познатих и признатих фудбалских менаџера јер се тим послом бави скоро пола века. Данас је његово мишљење на острву када је реч о играчима са Балкана веома значајно. Он спада у групу оних менаџера који су међу првима одвели играче са ових простора у колевку фудбала.

Један је од ретких који има званичну лиценцу фудбалског менаџера под окриљем ФА Енглеске, а за Борка Крунића су фудбал и тенис поред породице највеће љубави у животу. Дуго година се дружио са новинаром Политике Миром Радојичићем извештавајући заједно са тениског турнира Вимблдон. Крунић спада у групу фудбалских експерата а недавно је био посредник у доласку Џона Тошака за селектора Македоније.

Како је дошло до сарадње Тошака за македонским Фудбалским савезом?

– Сасвим спонтано – каже Борко Крунић. Указала се шанса да мој дугогодишњи пријатељ дође да ради у Македонији са жељом да се подигне фудбалски спорт на највише могуће гране. Додуше, српски Фудбалски савез је далеко боље организован јер колико пратим српски фудбалери су и на бољој цени од македонских играча. После жреба у Риу за Светско првенство које ће се 2014. године одржати у Бразилу Џон Тошак је потписао уговор са македонским Фудбалским савезом и његов задатак није ни мало лак с обзиром да се Македонија у квалификацијама налази у веома јакој групи.

Србија је тренутно без селектора. Какав је ваш став по том питању?

– Моје лично мишљење је да Србији не треба странац јер смо ми нација са посебним менталитетом. Селектору треба дозволити да ради без било каквог утицаја са стране. Антић је имао одличну комуникацију са играчима. Видим да су сада у "игри" неколико кандидата. Михајловић је још увек млад и за њега није селекторско место већ посао у неком клубу. Србији је потребан тренер од ауторитета. Профил Тумбаковића би био идеалан, годинама ради у врхунском фудбалу а личне симпатије гајим и према Драгану Окуки који у Србији чини ми се није добио праву шансу. Али оно што знам то је да Србија мора што пре да изабере новог селектора.

Енглеска је крајем 70-их година дозволила увоз играча из иностранства. Ко су били први фудбалери који су крочили на острво?

– Аргентинци Виља и Ардиљес и то после Светског првенства у Аргентини 1978. године, а наш Иван Голац био је трећи странац у Енглеској, а после њега почетком 80-их година дошли су Борота, Хаџиавдић, Радомир Антић, Стаја Николић затим Никола Јовановић први Србин који је играо у Манчестер јунајтеду, Драгослав Степановић је играо у градском ривалу Манчестер ситију, Мужинић у Норвичу, Каталинић. Тих 80-их година имали смо 13 играча у Премијер лиги. А онда је наступио период стагнације да би последњих година српски играчи поново били интересантни за ово тржиште.

Са којим тренерима сте имали најбољу сарадњу?

– Сарађивао сам са многим тренерима са простора бивше Југославије, најпре са Младинићем, Тозом Веселиновићем, Милошем Милутиновићем, Ивицом Осимом, наравно и Миљаном Миљанићем. Југославија је одувек имала обичне тренере, а чини ми се да је данас мала криза по том питању.

Дуго сте у менаџерским водама. Којих тренутака се посебно сећате?

– Пријатељство са Велшанином Џоном Тошаком траје већ неколико деценија и ми смо заиста искрени пријатељи. Пратио сам га кроз читаву његову каријеру. Био сам и технички саветник Реал Сосиједада и одвео сам лично Меху Кодра, Дарка Ковачевића, биле су то заиста лепе године.

Какво је ваше мишљење о српским фудбалерима који тренутно браје боје енглеских клубова?

– То су већ формирани играчи. Немања Видић је један од најбољих фудбалера на свету и било би идеално да се Видић поново врати у репрезентацију, јер сматрам да је то неопходно за селекцију Србије. Па цео свет га цени, сваке године је у избору најбољих играча, и он је по мом мишљењу прави лидер. Коларов се такође афирмисао у Манчестер ситију и на добром је путу да буде један од најбољих, Ивановићу у Челсију иде веома добро, Милијашу такође. Понекад се са сетом присетим тих златних година када су наши фудбалери били веома тражени и када смо били веома бројни и лично верујем да ће се то време вратити.

Колико се пара годишње потроши за довођење нових фудбалера у Енглеску?

– Овогодишњи зимски прелазни рок био је један од најслабијих, потрошено је "само" 50 милиона фунти, док је прошле године у ово време потрошено 180 милиона фунти. Ипак, много више пара се окреће лети када је и занимљивија европска фудбалска пијаца и тада се углавном потроши између 350 и 400 милиона фунти.

Ко су највеће трошаџије?

– Свакако Манчестер сити, Манчестер јунајтед и Челси. Има једна интересантна ствар везана за клуб из Лондона. Наиме, Челси је по мишљењу овдашњих медија и поклоника фудбалске игре направио најскупљу грешку у историји фудбала у Енглеској плативши чак 50 милиона фунти за Шпанца Тореса који практично и не игра и не пружа партије које се од њега очекују.

Италијан Капело је недавно поднео оставку на месту селектора Енглеске. Да ли је то било изненађење?

– Не није било изненађење, јер му је истицао уговор. Многи сматрају да се ФС Енглеске није консултовао са селектором о његовом продужењу. Међутим у Енглеској је улога капитена важнија од улоге селектора.

----------------------------------------------

Миљанићев боравак у Арсеналу

Миљан Миљанић је био једно од највећих тренерских имена на простору бивше Југославије. Борко Крунић се веома често дружио са њим а посебно је запамтио његов боравак у Арсеналу:

– Миљан Миљанић је био фудбалофил прве врсте, човек који је једноставно читав свој живот посветио овом спорту. Још као млад тренер желео је стално да се усавршава, и пре него што је постао тренер Црвене звезде три месеца провео је на каљењу у Арсеналу и то му је много помогло у даљој тренерској каријери – открива Борко Крунић.