Na mladima mir ostaje

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Program mirovnog obrazovanja mladih ljudi na zapadnom Balkanu traje od 2000. godine i u njega su uključene sve države nastale raspadom bivše Jugoslavije, osim Slovenije. Koordinator regionalnog programa, koji sprovodi Helsinški odbor za ljudska prava Bosne i Hercegovine Aleksandra Letić kaže da je kroz njega do sada prošlo devet do deset hiljada mladih.

„Mladi ljudi zauzimaju značajnu ulogu u procesima izgradnje pravednijeg i mirnijeg društva u BiH i regionu, odnosno na mladima mir ostaje”, kaže Letićeva za „Politiku”.

Ona upozorava da će „naša društva dugoročno prolaziti kroz procese transformacije, koji će svakako biti delimično opterećeni i nasleđem nasilja i netolerancije iz prošlosti”.

„Nosioci tih promena će u jednom trenutku biti i ovi mladi ljudi, koji ni najmanje nisu učestvovali u kreiranju netolerantnog i nasilnog društvenog okruženja. Stoga je bitno da se ovim pitanjima pristupi ozbiljno, prvenstveno institucionalno”, naglašava ona, dodajući da na ovome radi 13 aktivnih omladinskih grupa u regionu – šest u BiH, tri u Srbiji, po jedna u Makedoniji, Crnoj Gori, Hrvatskoj i na Kosovu i Metohiji.

Govoreći o načinu prevazilaženja etničkih podela, strahova i međureligijske netolerancije u BiH, ona je kazala da na „ovo pitanje ne postoji univerzalni odgovor”. „Neka istraživanja i pojedini negativni događaji u zemljama bivše Jugoslavije upravo ukazuju na tačnost izjava da je stepen nepoverenja među mladima različitih etničkih i verskih grupacija izrazito visok.”

„Da bi se prekinula ovakva praksa, potrebno je sagledati uzroke takvog ponašanja mladih, koje se često manifestuje kroz nespremnost prihvatanja drugog i drugačijeg i kroz iracionalni strah od svega što ne poznaju. A nakon toga je potrebno pristupiti otklanjanju tih uzroka, kroz obrazovni sistem, medije, alternativne metode edukacije, kampanje odgovornih političara... Netoleranciju i podele često prouzrokuju strahovi, a strahovi vrlo često proizlaze iz neznanja i nerazumevanja”, ističe Letićeva.

Kao način da se izađe iz ovog začaranog kruga, ona je kazala da se mora „dugoročno raditi na tome da razumemo jedni druge, da shvatimo i prihvatimo naše različitosti i sličnosti”.

„Kakva god bila realnost ovog regiona u budućnosti, svi mi ćemo uvek biti upućeni jedni na druge. Treba da budemo svesni da će procesi normalizacije odnosa u regionu trajati dugo i preneće se i na buduće generacije, a naša odgovornost u tom kontekstu jeste da stvorimo neophodne pretpostavke, da se buduće generacije što odgovornije i bezbolnije posvete ovim pitanjima, a to je moguće kroz kontinuirano obrazovanje za mir”, poručuje ona i ukazuje na važnost saradnje sa obrazovnim institucijama.