На младима мир остаје

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Програм мировног образовања младих људи на западном Балкану траје од 2000. године и у њега су укључене све државе настале распадом бивше Југославије, осим Словеније. Координатор регионалног програма, који спроводи Хелсиншки одбор за људска права Босне и Херцеговине Александра Летић каже да је кроз њега до сада прошло девет до десет хиљада младих.

„Млади људи заузимају значајну улогу у процесима изградње праведнијег и мирнијег друштва у БиХ и региону, односно на младима мир остаје”, каже Летићева за „Политику”.

Она упозорава да ће „наша друштва дугорочно пролазити кроз процесе трансформације, који ће свакако бити делимично оптерећени и наслеђем насиља и нетолеранције из прошлости”.

„Носиоци тих промена ће у једном тренутку бити и ови млади људи, који ни најмање нису учествовали у креирању нетолерантног и насилног друштвеног окружења. Стога је битно да се овим питањима приступи озбиљно, првенствено институционално”, наглашава она, додајући да на овоме ради 13 активних омладинских група у региону – шест у БиХ, три у Србији, по једна у Македонији, Црној Гори, Хрватској и на Косову и Метохији.

Говорећи о начину превазилажења етничких подела, страхова и међурелигијске нетолеранције у БиХ, она је казала да на „ово питање не постоји универзални одговор”. „Нека истраживања и поједини негативни догађаји у земљама бивше Југославије управо указују на тачност изјава да је степен неповерења међу младима различитих етничких и верских групација изразито висок.”

„Да би се прекинула оваква пракса, потребно је сагледати узроке таквог понашања младих, које се често манифестује кроз неспремност прихватања другог и другачијег и кроз ирационални страх од свега што не познају. А након тога је потребно приступити отклањању тих узрока, кроз образовни систем, медије, алтернативне методе едукације, кампање одговорних политичара... Нетолеранцију и поделе често проузрокују страхови, а страхови врло често произлазе из незнања и неразумевања”, истиче Летићева.

Као начин да се изађе из овог зачараног круга, она је казала да се мора „дугорочно радити на томе да разумемо једни друге, да схватимо и прихватимо наше различитости и сличности”.

„Каква год била реалност овог региона у будућности, сви ми ћемо увек бити упућени једни на друге. Треба да будемо свесни да ће процеси нормализације односа у региону трајати дуго и пренеће се и на будуће генерације, а наша одговорност у том контексту јесте да створимо неопходне претпоставке, да се будуће генерације што одговорније и безболније посвете овим питањима, а то је могуће кроз континуирано образовање за мир”, поручује она и указује на важност сарадње са образовним институцијама.