Neobična sportska nejednačina

Pobedom u prvoj četvrtfinalnoj utakmici u Napulju protiv Posilipa (7:6) vaterpolisti Partizana su jednom nogom već zakoračili u polufinale Evrolige. Posao, međutim, još nije završen, jer se moćni italijanski klub nije pomirio sa sudbinom. Pokušaće da 23. maja, a možda i dan ranije ukoliko Evropska plivačka federacija (Len) prihvati zahtev našeg kluba da se utakmica "pomeri", uhvati na Banjici "crno-bele" na spavanju.

Da Posilipo neće doći u Beograd sa belom zastavom najavio je odmah posle poraza neposredno na bazenu Skandone trener kluba iz Napulja De Krešenco. Svako, razume se, ima pravo na nadu.

Bez obzira na ishod u revanšu, nema razloga da se sumnja u tim koji je zauzeo prvo mesto u grupi sa Brešom iz Italije, Mladošću iz Hrvatske i Etnikosom iz Grčke i potopio Posilipo u njegovoj matičnoj luci. Partizan Rajfajzen je postavio neobičnu sportsku nejednačinu. Tim sa ubedljivo najmanje para savlađuje mnogo bogatije od sebe.

Nezavisno od sporta i klupskog opredeljenja, ovakav rasplet ohrabruje jer se ispostavlja da ipak nije sve u novcu. Ma koliko Partizanova škola vaterpola uživa veliki ugled u svetu, zadivljuje kako se njeni učenici, čak i oni koji je još nisu završili, ne samo ravnopravno nose sa vrhunskim profesionalcima, nego i iz tih dvoboja izlaze kao pobednici. Kako je to moguće?

"Crno-beli" imaju recept da stvore dobre zanatlije. Drugo je pitanje ko će od njih biti majstor, a ko ostati kalfa, ali svi koji prođu kroz ruke Partizanovih stručnjaka postanu školovani vaterpolisti kadri da se sa svakim na svetu uhvate u koštac. Uglavnom su to Partizanova deca uz poneko koje se tu doškolovalo. Među njima odskače Filip Filipović, a jedino pravo pojačanje je njegov vršnjak, dojučerašnji junior Andrija Prlainović. Braća Nastran, Slovenci, jesu vrlo korisni, ali to nisu igrači o koje se grabe bogatiji klubovi. Prosek godina Partizanovim vaterpolo bebama kvari i golman Kuljača, ali i on je Partizanovo dete i njegovo iskustvo na najnezahvalnijem mestu u timu i te kao je dobro došlo ovoj ekipi dvadesetogodišnjaka.

Partizanov uspeh rasteruje gradonosne oblake koji su se nad srpskim vaterpolom nadvili posle četvrtog mesta na nedavnom svetskom prvenstvu u Melburnu, prvom velikom takmičenju u poslednjih osam godina na kome je naša reprezentacija ostala bez medalje. Pohod "crno-belih" ka evropskom vrhu uliva našem vaterpolu samopouzdanje koje je potrebnije nego ikada.

Partizan ima mlad tim, mladog trenera i mlado rukovodstvo, ali stare namere da bude evropski šampion. Do pre mesec-dva to je možda i ličilo na optimizam bez pokrića, ali sada je druga priča. Partizan ante portas.

– Od svih klubova u četvrtfinalu odskače samo Pro Reko. U okršaju ostalih odlučuju nijanse, ocenio je trener Partizana Dejan Udovičić, ujedno i selektor naše reprezentacije, izglede za ulazak među četiri najbolja kluba na Starom kontinentu. – U Napulju je bilo samo prvo poluvreme. Naš cilj je bio da se izborimo da odluka o polufinalisti padne na Banjici.

Zadatak je obavljen i to izvanredno. Partizan napreduje iz godine u godinu. Pre dve godine je igrao u finalu Kupa Len, prošle je poklekao u četvrtfinalu Evrolige od potonjeg šampiona dubrovačkog Juga, a ove je na najboljem putu da načini korak dalje.