Необична спортска неједначина

Победом у првој четвртфиналној утакмици у Напуљу против Посилипа (7:6) ватерполисти Партизана су једном ногом већ закорачили у полуфинале Евролиге. Посао, међутим, још није завршен, јер се моћни италијански клуб није помирио са судбином. Покушаће да 23. маја, а можда и дан раније уколико Европска пливачка федерација (Лен) прихвати захтев нашег клуба да се утакмица "помери", ухвати на Бањици "црно-беле" на спавању.

Да Посилипо неће доћи у Београд са белом заставом најавио је одмах после пораза непосредно на базену Скандоне тренер клуба из Напуља Де Крешенцо. Свако, разуме се, има право на наду.

Без обзира на исход у реваншу, нема разлога да се сумња у тим који је заузео прво место у групи са Брешом из Италије, Младошћу из Хрватске и Етникосом из Грчке и потопио Посилипо у његовој матичној луци. Партизан Рајфајзен је поставио необичну спортску неједначину. Тим са убедљиво најмање пара савлађује много богатије од себе.

Независно од спорта и клупског опредељења, овакав расплет охрабрује јер се испоставља да ипак није све у новцу. Ма колико Партизанова школа ватерпола ужива велики углед у свету, задивљује како се њени ученици, чак и они који је још нису завршили, не само равноправно носе са врхунским професионалцима, него и из тих двобоја излазе као победници. Како је то могуће?

"Црно-бели" имају рецепт да створе добре занатлије. Друго је питање ко ће од њих бити мајстор, а ко остати калфа, али сви који прођу кроз руке Партизанових стручњака постану школовани ватерполисти кадри да се са сваким на свету ухвате у коштац. Углавном су то Партизанова деца уз понеко које се ту дошколовало. Међу њима одскаче Филип Филиповић, а једино право појачање је његов вршњак, дојучерашњи јуниор Андрија Прлаиновић. Браћа Настран, Словенци, јесу врло корисни, али то нису играчи о које се грабе богатији клубови. Просек година Партизановим ватерполо бебама квари и голман Куљача, али и он је Партизаново дете и његово искуство на најнезахвалнијем месту у тиму и те као је добро дошло овој екипи двадесетогодишњака.

Партизанов успех растерује градоносне облаке који су се над српским ватерполом надвили после четвртог места на недавном светском првенству у Мелбурну, првом великом такмичењу у последњих осам година на коме је наша репрезентација остала без медаље. Поход "црно-белих" ка европском врху улива нашем ватерполу самопоуздање које је потребније него икада.

Партизан има млад тим, младог тренера и младо руководство, али старе намере да буде европски шампион. До пре месец-два то је можда и личило на оптимизам без покрића, али сада је друга прича. Партизан анте портас.

– Од свих клубова у четвртфиналу одскаче само Про Реко. У окршају осталих одлучују нијансе, оценио је тренер Партизана Дејан Удовичић, уједно и селектор наше репрезентације, изгледе за улазак међу четири најбоља клуба на Старом континенту. – У Напуљу је било само прво полувреме. Наш циљ је био да се изборимо да одлука о полуфиналисти падне на Бањици.

Задатак је обављен и то изванредно. Партизан напредује из године у годину. Пре две године је играо у финалу Купа Лен, прошле је поклекао у четвртфиналу Евролиге од потоњег шампиона дубровачког Југа, а ове је на најбољем путу да начини корак даље.