Čitaj kako je napisano

Upravni odbor Udruženja kompozitora Srbije, jedno tako „zvučno” a od predsednice (Ivane Trišić, prim. autora) nepotpisan tekst, zapravo je pučkoškolski sastav, politbirovski protest protiv, kako kažu,moje „kampanje protiv nacionalnih priznanja”. Pošto u tekstu mešaju „babe” i „žabe”, umetnike i sportiste, podsećam da je moje višedecenijsko polje delovanja kultura, a nacionalne penzije u sportu ostavljam sportistima i kolegama na sportskim rubrikama.

Ne sumnjam da kompozitori iz Upravnog odbora udruženja znaju da čitaju i pišu note, ali,očigledno, imaju problem sa iščitavanjem slova! Jer da su i nepažljivo čitali ne samo moje nego tolike tekstove brojnih umetnika, kulturnih poslenika, stručnjaka i građana ove zemlje koji su se oglasili na stranicama „Politike”, kao i u drugim pisanim i elektronskim medijima i TV emisijama, ne bi izveli ovakve neverovatnezaključke.

Lično poznajem i Jovana Kolundžiju, Kornelija Kovača, Biserku Cvejić, Darinku Matić-Marović i tolike druge uvažene muzičke umetnike.Niko njih nije dovodio u pitanje. I dok ste vi, iz Upravnog odbora udruženja sve ovo vreme u zavetrini ćutali, iz vaših redova, jedini se, imenom i prezimenom, oglasio kompozitor Zoran Hristić, i sam dobitnik nacionalnog priznanja. Jedini je Hristić javno branio dignitet ovog priznanja, jedini je rekao da ga je pomalo stid zbog „društva u kome se našao” a što se odnosi, pre svega, na estradne pevače. Osim Hristića, nisam primetila da je bilo koji, drugi „nacionalni penzioner” iz vašeg udruženja, makar pocrveneo!

Upravni odbor Udruženja kompozitora Srbije priznaje da je devalvaciji nacionalnog priznanja doprinela vlada a u pojedinim slučajevima i komisija.Vlada je „metnuvši” (termin ovogodišnjeg predsednika komisije, prim.) svoje estradne simpatije u isti koš sa istaknutim, vrhunskim umetnicima pozorišta, muzike, slikarstva, filma, baleta i umetničkog plesa, multimedijalnih umetnosti, pisane reči... zaista doprinela toj devalvaciji. Pa o tome smo i mi pisali, u čemu se onda razlikujemo!?

Cilj mi je bio da najšira javnost, najzad, sazna o nepostojanju kriterijuma, muljanjima i sve češćem „burazerskom” deljenjunimalo jeftinih nacionalnih penzija a sve beznačajnijim, pa i trećerazrednim „umetnicima”! Malo ko se zalagao za ukidanje, ja nikada.

Za kraj, kao „kreščendo”, da se izrazim vašim, muzičkim jezikom, nadam se da ovo nikako nije kraj, već tek početak ove, kako kažete „kampanje” i „hajke” makar i po pravilima „jeftinog populizma”!

Hovinar