Zastavica na evropskom putu

Ako bi se izvagao status kandidata koji je Srbija dobila minulog četvrtka u Briselu, onda bi se na jednom tasu našli politički signali koji potvrđuju da zemlja nije napravila samo važan korak u procesu pristupanja Evropskoj uniji, već i da je nepovratno na evropskom putu. Od toga, kratkoročno gledano, ona neće imati neku veliku praktičnu korist, koja bi se, recimo, odmah odrazila i na naše novčanike, ali, dugoročno posmatrano, korist bi, prema mnogim očekivanjima, mogla biti velika, ne samo za državu, već i za njenu privredu i za građane, budući da je briselska odluka promenila imidž zemlje nabolje, što bi trebalo da privuče strane investitore i šire otvori vrata novim radnim mestima.

Drugi tas pomenute vage zasad ima samo natpis „sledi određivanje datuma za početak pregovora”, koji treba Srbiju da povede prema članstvu. Prema ovdašnjim očekivanjima, datum bi mogao da usledi do kraja godine, a otvaranje pregovora, koji će biti i dugi i teški, zemlja mora da usvoji evropske standarde u svim oblastima života – u prvoj polovini 2013. godine. Među upućenima u proces evrointegracije nema dileme da će postojati i prethodni uslovi. Srpski zvaničnici ukazuju da Beograd mora pre leta da pokuša da reši preostala pitanja s Prištinom, pre svega, telekomunikacije i energetike, da bi Evropska komisija preporučila početak pregovora.

„Datum pregovora je veoma bitan jer to znači da se apstraktna obećanja prebacuju u domen realnog i da od tada počinje da otkucava sat za ulazak zemlje u EU. To znači da će se uslovljavanja prebaciti s političkog terena na tehnički operativni deo. Tada će i građani Srbije i sami očekivati takvo uslovljavanje, jer će se onda direktno videti u poboljšanju živa građana”, ističe Vladimir Todorić, direktor Centra za novu politiku.

Politički analitičar i bivši ambasador Srbije u Nemačkoj Ognjen Pribićević ocenjuje da kandidatura za državu i srpsko društvo znači veoma mnogo. „To je zastavica koja govori drugim državama, a što je možda važnije firmama iz Italije i Francuske i posebno iz Nemačke, u kojem pravcu se zemlja kreće”, kaže Pribićević. On nam prenosi da su mu, dok je bio ambasador, predstavnici najvećih firmi u Nemačkoj, a to znači i u Evropi, govorili da je za njih jako bitna kandidatura jer „pokazuje da se zemlja nepovratno nalazi na putu evropskih integracija”.

To je za „Euroaktiv” potvrdio i Mihael Šmit, direktor Delegacije nemačke privrede u Srbiji. On je rekao da će „kroz poboljšani imidž zemlje, zahvaljujući statusu kandidata, porasti i interesovanje za ovim tržištem”.

Dejan Vuk Stanković, koji inače smatra da je dobijanje statusa kandidata „pozitivan signal evropskih partnera prema kapacitetu Srbije da se pridruži EU”, takođe ukazuje da je od suštinske važnosti da se dođe do datuma pregovora.

Iako se slaže s ocenom da nekakve neposredne velike koristi sada neće biti, Pribićević naglašava da kandidatura nikako nije formalna stvar. „Naravno da sve počinje datumom pregovora i naravno da Turska ima status kandidata 40 godina, ali za nas je ovo od velikog, suštinskog značaja jer je zastavica pobodena. A neće srpski pregovori trajati 40 godina, već pet ili deset godina”, smatra on.

Status kandidata će približiti zemlju evropskim fondovima, naglašava Ognjen Mirić, zamenik direktora Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije i koordinator za fondove EU. On prvo podseća na to da bi sticanjem statusa kandidata Srbiji trebalo da se otvore preostale tri IPA komponente. „Neophodno je uzeti u obzir činjenicu da postojeći budžet EU obuhvata period od 2007. do 2013. godine i da su IPA sredstva isplanirana za taj period. Postavlja se pitanje svrsishodnosti otvaranja ovih komponenti samo za jednu godinu i to po znatno strožim pravilima.” Prema Mirićevim rečima, Srbija kao zemlja sa statusom kandidata ipak može od 2014. do 2020. godine da očekuje oko 30 odsto više sredstva od 200 miliona evra na godišnjem nivou (koliko sada dobija), jer je „predlog IPA budžeta za ovaj period 14,1 milijardu evra”.

Kako saznajemo od Mirića, sam status bi, ipak, nešto mogao odmah da donese i u novcu. Postignut je dogovor da u program IPA za 2012, kao podrška, budu uključene aktivne mere za zapošljavanje, a još se ne zna šta će biti s direktnom podrškom poljoprivrednim proizvođačima. Navodeći da će već polovinom marta imati konsultacije s predstavnicima Evropske komisije, kaže da je za ovu namenu reč o iznosu od oko 30 miliona evra.

Pored značaja za državu, javnosti je svakako zanimljivo i šta će status kandidata značiti za političku scenu, pogotovu u svetlu predstojećih izbora. Sagovornici „Politike” ističu da bi se izostanak kandidature umnogome odrazio na izbore. Ali, i ovako, pitanje je, kako kaže Stanković, koliki dobitak može da bude za političke stranke, s obzirom na to da je kandidatura usledila u minut do dvanaest. „Sigurno je da bi – da se kandidatura nije dobila – gubitak bio na strani stranaka vladajuće koalicije. Ona će, pre svih Demokratska stranka, sada imati mogućnost da kažu da je za mandata vlade Mirka Cvetkovića, ostvaren cilj da se dobije Beli šengen, odnosno vizna liberalizacija, i da se došlo do statusa kandidata”, kaže naš sagovornik i podseća to „nije onaj format evropskih integracija koji je bio obećan 2008”, ali s obzirom na sve političke okolnosti u zemlji i u EU, gde postoji neka vrsta zasićenja od procesa proširenja i gde se događa velika ekonomska kriza, „taj bilans nije toliko rđav”.

Pribićević smatra da kandidatura nikako neće odlučivati ove izbore „daleko od toga”. „Ona će samo omogućiti partijama koje su evropske orijentacije i vladajuće da ne gube glasove. Da nismo dobili kandidaturu, to bi imalo velikog uticaja i došlo bi do dalje erozije uticaja vladajućih partija. Ovako, to će se zaustaviti na nekoj tački gde se one sada nalaze i sumnjam da će kandidatura moći da dovede neke neopredeljene birače”, ističe on i dodaje da će se izbori rešavati isključivo na temi ekonomske politike.