I život je istorija

Kraljevo – Svako ima svoje tajno blago, i deca i odrasli, i oni koji žive na selu i oni u gradu. Samo što se to blago najmanje čuva u muzeju, jer obično nije reč o predmetima muzejskih vrednosti već o onome što pojedincima lično znači, a to su mesta, priče, muzika, mirisi, uspomene... Čuvanje i podsećanje na sve to vodi ka muzeju uspomena, ka intimnoj baštini koja se, uistinu, nas i te kako dotiče.

Takva „izložba” intimnosti, u okviru šireg projekta nazvanog „Vašar baštine” i užeg pod nazivom „Moje tajno blago”, otvorena je u galeriji kraljevačkog muzeja.

I dok koordinator projekta Tatjana Mihailović objašnjava da je reč „o proširivanju pojma nasleđa uz privatna iskustva”, uz nostalgiju i uspomene, još dodaje:

– Ovo je, pre svega, izložba koja prezentuje autentične stavove i razmišljanja o baštini u našem okruženju, koja nama muzejskim radnicima a i javnosti otkriva nove argumente i putokaze u procesu formiranja memorije društva.

Izložba je pripremana tako što su anketirani učenici osnovnih i srednjih škola na pitanje šta je njihovo tajno blago. Onda su svakom đaku, zbog međugeneracijskog dijaloga, odgovorili stariji ili ljudi srednjih godina. I, u muzeju se našao stari radio, TV aparat, stare knjige, vodenica za kafu, vezeni milje, gitara... ali i lutke, lastiž, školice, klikeri, frizbi... Zatim su, naravno, zapisana sećanja i uspomene pa su tako pomenuti virovi na reci Ribnici, ringišpil na vašaru, drvo u Surči gde su se „svi” okupljali... Našla su se tu i dva kofera jedne sada Kraljevčanke, a nekadašnje meštanke Kupresa, sa kojima je izbegla sa rodnog ognjišta...

„Moje tajno blago je lutka Lenka Manekenka, jer mi je u svakoj igri, mnogo je volim i mnogo mi znači”, rekla je u anketi Jovana Lišanin, učenica trećeg razreda osnovne škole. A, Svetlana Jemuović (58) odgovorila joj je: „Želela bih da sačuvam uspomene na igranke u Zmajevcu kod Kraljeva, na to druženje, pesmu, igru, prve simpatije...”.

„Lastiž, klikeri i druženje” su veće blago od Fejsbuka i razgovora posredstvom Skajpa za srednjoškolku Katarinu Trajković, a tajno blago dečijeg pesnika Miloja Radovića, koji joj je odgovorio, jesu ručno napravljene igračke u čijem su nastajanju učestvovala deca, ali i deke, bake, mame, tate... A, pesnik tom odgovoru dodaje i stihove: „Sve što je čovek stvorio / i ono što će da stvara / nastalo je ili će nastati / iz dečijih igara”.

Ova izložba, posle Kraljeva, „gostovaće” u drugim gradovima Srbije.