Ekonomista naivac

Kada bi znao na koje je načine Kiki Menica dolazio do novca, Rokfeler bi tom stamenom Mirijevcu dodelio nagradu za životno delo, a MMF bi ga proglasio za počasnog člana.

Nije Menica završavao škole na kojima se uče cifre i bilansi. Predstavljao se kao „ekonomista naivac”. Umesto proračuna i obračuna, koristio je neslužbene metode nalaženja para: laskanje, deljenje komplimenata na sve strane, opijanje „poslovnih partnera”...

Tako je jednom ušao u banku...

– Izvin’te – obrati se devojci na šalteru – meni treba banka.

– Pa da, tu ste, izvolite – začudi se radnica.

– Stvarno? Ja mislio da sam zalutao u raj, kad vidim takvog anđela ispred sebe...

Ona se nasmeja.

– Nego, hoću da uplatim pet ’iljada – nastavi Menica.

Čim je izdiktirao broj računa, nastavio je sa „udvaranjem”.

– Kako Viii spretno ku-ca-teee! Nije ni čudo, sa tako lepim rukama. Kad bi postojao daktilografski fakultet, poneo bi vaše ime...

A dami za šalterom kez sve širi. Drobio je Kiki sve dok uplata nije primljena. Onda izađe iz banke. Devojka, hipnotisana pohvalama, nije ni primetila da nije dao ni dinar od onih pet ’iljada.

Menica produži u „Brankovinu”.

– Ooo, špekulantu! Jesi li izvaćario nekog za šuške danas? – upita ga jedan od drugova za stolom.

– E, jesam, imao sam neki transfer novca, ali još nije proknjižen – poče Kiki da se gađa stručnim terminima.

– Onda smo knap sa lovom...

Kiki u tom trenutku spazi poznanika kako sedi sam, u ćošku kafane.

– Ne brinite za pare. Samo poručujte piće, snaći ćemo se – namignu ekipi i ode kod znanca.

– Gde si, prijatelju! Imaš li još onog „moskviča”? – povika Kiki, prilazeći žrtvi. I sede.

– Nemamo ni cvonjka, a on kupuje kola! – reče neko iz ekipe.

Ture su se nizale, društvo se opijalo, ucvrcani Menica šurovao je sa „nalivenim” poznanikom... koji je, posle nekoliko sati, izvadio „ciglu” love i dao je Kikiju. Menica ga je zauzvrat domaćinski ispratio iz „Brankovine” i priključio se kompanjonima.

– Šta bi? Nisi kupio „moskviča”? – upitaše ga.

– Ne. Zapeo čovek, neće da ga proda...

– Pa šta si onda uradio?

– Ubeđivao sam ga, videli ste. Ni da čuje. Onda sam mu, posle sedme-osme loze, predložio da ih kupi...

– ?!

– Kažem vam, „naivna ekonomija” funkcioniše: čova mi dade kaparu, a sutra će ostatak...