Економиста наивац

Када би знао на које је начине Кики Меница долазио до новца, Рокфелер би том стаменом Миријевцу доделио награду за животно дело, а ММФ би га прогласио за почасног члана.

Није Меница завршавао школе на којима се уче цифре и биланси. Представљао се као „економиста наивац”. Уместо прорачуна и обрачуна, користио је неслужбене методе налажења пара: ласкање, дељење комплимената на све стране, опијање „пословних партнера”...

Тако је једном ушао у банку...

– Извин’те – обрати се девојци на шалтеру – мени треба банка.

– Па да, ту сте, изволите – зачуди се радница.

– Стварно? Ја мислио да сам залутао у рај, кад видим таквог анђела испред себе...

Она се насмеја.

– Него, хоћу да уплатим пет ’иљада – настави Меница.

Чим је издиктирао број рачуна, наставио је са „удварањем”.

– Како Виии спретно ку-ца-теее! Није ни чудо, са тако лепим рукама. Кад би постојао дактилографски факултет, понео би ваше име...

А дами за шалтером кез све шири. Дробио је Кики све док уплата није примљена. Онда изађе из банке. Девојка, хипнотисана похвалама, није ни приметила да није дао ни динар од оних пет ’иљада.

Меница продужи у „Бранковину”.

– Ооо, шпекуланту! Јеси ли изваћарио неког за шушке данас? – упита га један од другова за столом.

– Е, јесам, имао сам неки трансфер новца, али још није прокњижен – поче Кики да се гађа стручним терминима.

– Онда смо кнап са ловом...

Кики у том тренутку спази познаника како седи сам, у ћошку кафане.

– Не брините за паре. Само поручујте пиће, снаћи ћемо се – намигну екипи и оде код знанца.

– Где си, пријатељу! Имаш ли још оног „москвича”? – повика Кики, прилазећи жртви. И седе.

– Немамо ни цвоњка, а он купује кола! – рече неко из екипе.

Туре су се низале, друштво се опијало, уцврцани Меница шуровао је са „наливеним” познаником... који је, после неколико сати, извадио „циглу” лове и дао је Кикију. Меница га је заузврат домаћински испратио из „Бранковине” и прикључио се компањонима.

– Шта би? Ниси купио „москвича”? – упиташе га.

– Не. Запео човек, неће да га прода...

– Па шта си онда урадио?

– Убеђивао сам га, видели сте. Ни да чује. Онда сам му, после седме-осме лозе, предложио да их купи...

– ?!

– Кажем вам, „наивна економија” функционише: чова ми даде капару, а сутра ће остатак...