Prelazni rok

U iščekivanju pucnja ili zvižduka pištaljke za početak izborne trke, glavna tema je ko će s kim i ko će sa čim na izbore. Više ovo prvo a manje ovo drugo. Stranke koje ne znaju svoju cenu koriste ucenu. Meri se koalicioni potencijal, koji je neretko ucenjivački. Ko će koga šlepati na listi, ko ima koga u šaci ili fioci? Svi su ušemljeni i umreženi, ali sledi nova podela karata. Strahovi se šire. Jedni imaju strah od poraza na izborima, drugi od Pirove pobede. Male partije imaju strah od cenzusa, ali i od „velike koalicije“. Velike stranke nisu sigurne kome će se pre ili kasnije privoleti manje stranke.

Velika koalicija se najviše priviđa Dačiću i Dinkiću. Oni su ovih dana izvršili rokadu. Kako reče Mlađa: „Ko bi rek’o čuda da se dese, Dačić u Briselu a ja u Moskvi“, ili „Šta bi dao da si na mom mestu?“ Dačić je 2004. podržavao vladu u kojoj je bio Dinkić, a sada Dinkić podržava vladu u kojoj je Dačić. I taman zaboravimo devedesete, a onda se ministar evropske vlade pojavi na antievropskom mitingu SRS-a. Zatim ga „evropejac godine“ podrži i na kraju tvrdi kako je zahvaljujući njima ne samo dobijen status kandidata, već i ostvaren program DOS-a!

Na primeru LDP-a i SPO-a došlo je do nacionalnog pomirenja. „Preokret“ je spojio Ravnu goru (Draža Mihailović) i Goli otok (Jovo Kapičić). SPO će na zajedničkoj listi dobiti trećinu mesta. Iz obilja svoje ponude, LDP će ustupiti i dva mesta Asocijaciji samostalnih i nezavisnih sindikata (ASNS). „Srpskom preokretu obnove“ će se pridružiti i „Bogata Srbija“ Zaharija Trnavčevića. U prelaznom roku „mirazi“ i „udavače“ se najviše vezuju za PUPS i SDPS. Dok je Ljajić usmeren uglavnom samo levo, PUPS koketira i levo i desno. Od SPS-a traži (ne)moguću trećinu mesta na listi. Iz PUPS-a stižu i ucene: Ako nam socijalisti uskoro ne odgovore, ponudićemo razgovore Tadiću, Nikoliću i Ljajiću.

SPS-u se Palma pridružio još ranije. URS će na izbore samostalno. Kakav je to izlazak na izbore „samostalno“ ako je URS koalicija, G17 plus, „Zajedno za Šumadiju“, „Živim za Krajinu“, „Narodne partije“, plus udruženja građana i pojedinci? To podseća na vreme kada je SPO bio na vlasti u Beogradu, pa se govorilo: „U Beogradu je na vlasti opozicija“. A ko je na vlasti nije opozicija, bar tamo gde je na vlasti. Isto tako, ako je koalicija stranaka, udruženja i pojedinaca, onda ne izlazi samostalno. URS će na lokalne izbore u Beogradu izaći „samostalno“, ali će podržati aktuelnog gradonačelnika Dragana Đilasa, a u Inđiji Ješića.

Za razliku od prethodnih parlamentarnih izbora kada je DS u okviru liste „Za evropsku Srbiju“ izašla sa G17 plus, LSV, SDP (Ljajića) i SPO, za sada će sigurno ići jedino sa LSV. Čanak je predložio kakav-takav princip, po kojem na listi DS traži onoliko mesta srazmerno procentu osvojenih glasova u Vojvodini. Ljajić sa Socijaldemokratskom partijom Srbije (SDPS) još uvek nije odlučio sa kime će na izbore. On se ne drži Čankove logike, jer je neizvesno koliko, do juče regionalna stranka, može osvojiti u Raškoj oblasti, gde je pored Ugljanina dobio i Zukorlića kao takmaca. Iako Ljajić pregovara sa Savezom samostalnih sindikata Srbije, DS mu je ipak najbliži. Samo je pitanje da li će dobiti koliko traži. SNS je obećao Novoj Srbiji i Velji Iliću 12 mandata. To znači da im je uračunato nešto ispod cenzusa. Ako se ispoštuje dogovor, Velja je dobro prošao. SNS je potpisala i sporazum o zajedničkom učešću na predstojećim izborima sa Asocijacijom malih i srednjih preduzeća i preduzetnika Srbije (APPS). Dobijanje „statusa kandidata“ SNS je gotovo prespavala. Nije toliko bilo slavlja evroentuzijasta, koliko je bilo razočarenja evroskeptika i evrofoba. DSS je istupio iz Evropske narodne partije (EPP), grupacije stranaka desnog centra sa najvećim uticajem u EU. Ambasadori se o izborima još ne oglašavaju, osim što za Konuzina ulazak u EU ima svoju cenu, a za Masa Koštunica ne govori istinu.

Stranke hoće mnogo vlasti sa malo glasova. Njihovi zahtevi nisu u skladu sa uporištem u biračkom telu i izbornom snagom. Pokazalo se da male stranke imaju više strategija: prelazak cenzusa, ulazak u parlament, formiranje poslaničkog kluba, ulazak u vladu, kao i trgovina i ucena prilikom važnijih glasanja. Sindikati više pričaju o poslaničkim i ministarskim mestima nego o socijalno-ekonomskom dijalogu, o pravima zaposlenih i programskim principima. Izdvaja se sindikat „Nezavisnost“. Rukovodstvima sindikata će verovatno biti bolje, a da li i radnicima? Kada podele mandate i resore i reše ko će s kim, tek onda će početi da razmišljaju ko će s čim. Osim ponude, ostaje i nepoznanica da li će se istovremeno sa parlamentarnim raspisati i predsednički izbori, kao i da li će se i koji izbori održati na Kosovu i Metohiji. Moguće je da se odgovor na prvo pitanje krije u statusu kandidata ili u datumu započinjanja pregovora sa EU, a možda odgovor na drugo pitanje leži u fusnoti.