KNjIGOM NA KNjIGU

Agencija Beta je javila da je "ekspertski tim okupljen oko predsednika Srbije Borisa Tadića završio prvi Nacrt strategije nacionalne bezbednosti, dokumenta kojim su definisani budući strateški bezbednosni interesi Srbije". Dokumentom, koji će narednih meseci biti na javnoj raspravi, ulazak Srbije, ne samo u program Partnerstvo za mir, već i u NATO, definisan je kao jedan od spoljnopolitičkih prioriteta. Agencija "Beta" podvlači "da se Nacrtom strategije kodifikuje ono što Tadić već duže otvoreno zagovara: stvaranje političke i bezbednosne atmosfere u kojoj će Srbija, umesto uvoznika bezbednosti, postati država koja će izvoziti bezbednost. Napuštajući izolovano profilisanje bezbednosti, Srbija se ovim dokumentom jasno opredeljuje za koncept zajedničke bezbednosti, u okviru partnerstva za mir i NATO, kao i u okviru drugih regionalnih bezbednosnih asocijacija...".

Lepo je što će taj dokument narednih meseci biti na javnoj raspravi, još lepše bi bilo kad bi i imena bezbednosnih eksperata u timu predsednika Tadića bila i javno saopštena, da znamo ko je to tako lepo formulisao onu sintagmu o napuštanju "izolovano profilisane bezbednosti", pa i onu o "drugim regionalnim bezbednosnim asocijacijama"... Zaista, koje su to regionalne bezbednosne asocijacije u Evropi? Nije valjda Pakt za stabilnost jugoistočne Evrope?

Evropa i Srbija se još nalaze u prelaznoj fazi između hladnog rata i postkonfliktnog perioda s velikim neizvesnostima. Bipolarnosti više nema, ali nema ni jasnog odgovora na dilemu hoće li modeli kooperativne, odnosno kolektivne bezbednosti umanjiti nacionalne politike bezbednosti? Bez odgovora na to pitanje nemoguće je odrediti fundamente nove politike bezbednosti. Naravno, nije sporno da stare polazne osnove više ne vrede, ali onda preostaje samo jedno: prelazna rešenja.

Izvesno je jedino da je sve neizvesno. Utvrđivanje pravnog primata u međunarodnim poslovima i odnosima, samim tim i pravila koja treba da doprinesu bezbednosti i razvoju, kao i procedurama za mirno rešavanje sukoba, danas su imperativ više nego ikada pre. No, svedoci smo da živimo u vremenu i svetu gde ste, zapravo, u pravu onoliko koliko ste ekonomski, ili vojno, jaki.

Bezbednost Srbije zavisi, pre svega, od naše sposobnosti da na dosledan način organizujemo naše društvo, zavisi i od spoljnopolitičkih ciljeva države. Tu bezbednost ne čine samo principi već i instrumenti, jer ako je progresivnost zlatno pravilo za sprovođenje spoljne politike, isto pravilo još više važi za politiku bezbednosti. Uostalom, svaka je kriza u oblasti bezbednosti, pre svega, kriza na planu institucija i kompetencija...

Srbija je verovatno država s najvećim brojem raznih fakulteta, akademija i instituta za bezbednost u svetu. Nedostaju još samo dečji vrtići za bezbednost. Infrastrukturno gledano, za neke od tih ustanova i podrumi su adekvatnije prostorije. Po glavi stanovnika imamo u svetu i najveći broj stručnjaka za pitanja bezbednosti, koji su vahabite, talibane i Al kaidu videli samo preko Interneta.

No, to nije sve, jer je agencija Beta javila da se pod okriljem Ministarstva unutrašnjih poslova radi još jedan nacrt strategije nacionalne bezbednosti, koji su inicirale stranke vladajuće koalicije. Da li to znači da stranke vladajuće koalicije nisu zadovoljne nacrtom koji priprema ekspertski tim predsednika Tadića? Ili da Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije ima bolje eksperte za bezbednost nego tim predsednika Tadića? Pa ćemo na javnoj raspravi uskoro imati "plavu knjigu" nasuprot "crvenoj knjizi", ili možda i "beloj knjizi". Naime, još nije kasno da nacrt strategije nacionalne bezbednosti napišu i nevladine organizacije, pojedine stranke, udruženja građana, tender je očigledno otvoren...

Kada je bezbednost u pitanju sve je transparentno, a kod nas ponekad i nije. Jer, eto, nedavno je jedan vojni ataše, pukovnik iz zemlje inače politički i vojno vrlo bliske SAD, zatražio u Ministarstvu odbrane Srbije da vidi sporazum SOFA koji smo nedavno u Vašingtonu potpisali sa Amerikancima. Nisu mu dali, a kada je dotični pukovnik rekao da taj isti sporazum njegove zemlje sa SAD stoji na Internetu, opet nije bilo odgovora. Zaista, šta to piše u tom sporazumu što siroti pukovnik iz zemlje bliske Americi ne sme da vidi? Kako onda da budemo izvoznici bezbednosti?

Jugoslovenska tragedija u poslednjih 15 godina potvrdila je, nažalost, da će vojna sila uvek trijumfovati nad diplomatskim izvrdavanjem. Kad je bezbednost u pitanju, Evropa i SAD još nisu odlučili šta žele na Balkanu: bezbroj vojnih protektorata, mozaik autoritarnih državica koje bi bile raj za mafiju, ničiju zemlju? Ili, kao što bi Tacit rekao, "pustinju zvanu mir"?